Politika Udarno Vijesti

Dodik na jezeru Como: Nož, pizza, Srebrenica

(Stenogram sastanka stranačkih lidera iz BiH u Cadenabbiji)

Zlatko Lagumdžija: Ja bih, na početku, zahvalio našim domaćinima iz Fondacije Konrad Adenauer što su nas pozvali na ovo prelijepo jezero u Italiji…

Mladen Bosić: Ja se izvinjavam, al mene zanima da li je taj gospodin Adenauer Švabo ili Švajcarac?

Lagumdžija: Nijemac. Zašto pitaš?

Bosić: Pa meni bi bilo logično da je Švajcarac. Zato što je Švajcarska poznata po jezerima.

Sulejman Tihić: Nije samo po jezerima već i po kantonima. Ko i naša Bosna i Hercegovina.

Milorad Dodik: Nismo ni sjeli, a ti već počeo da psuješ.

Tihić: Šta sam opsovo?

Dodik: A šta nisi?! Meni čim neko pomene tu, da prostiš, Bosnu i Hercegovinu, pa još za nju kaže da je naša, meni je to ko da si mi opsovo sve po spisku.

Tihić: Pa jesmo li pozvani da razgovaramo o Bosni i Hercego…

Dodik: Opet ti! Opsuješ li još jednom, ja ustajem i odlazim. Baš me briga i za tog Švabu i za njegovu picu. Ima i u Banja Luci picerija.

Lagumdžija: O kakvoj pizzi govoriš? Niko nikoga ovdje nije zvao na pizzu.

Dodik: Nego na šta me je taj Švabo zvao? Na podvarak?

Lagumdžija: Koji, bolan, Švabo?

Dodik: Pa taj Bekenbauer.

Lagumdžija: Adenauer.

Dodik: Bekenbauer, Adenauer, isti đavo… Nije došo ni da se upoznamo.

Lagumdžija: Kako će doć kad je umro?

Dodik: Pa što mi nisu javili da je umro da džaba ne dolazim? I da tajnici reknem da pošalje telegram familiji…

Lagumdžija: Kakav, bolan, telegram? Znao sam da si prolupo, al da si toliko…

Dodik: Kod nas je red da se pošalje telegram kad čovjek umre. Ne znam za vas u Teheranu…

Lagumdžija: Jebo te Teheran! Čovjek je umro kad smo bili djeca, ja mislim, šezdeset i sedme.

Dodik: Pa kako nas je onda mogo pozvat?

Lagumdžija: Nije nas pozvo on nego fondacija koja se zove po njemu. Lijepo ti piše na pozivnici.

Dodik: Ih, gdje bih ja stigo kad bi čito pozivnice?! Ja slušo ovog Bosića kako o njemu priča ko da je živ… Somino jedna, što ti ne čitaš pozivnice?! Nisi ti premijer ko ja, pa da nemaš vremena.

Bosić: Pročito sam ja, evo i ponio sa sobom. Nigdje ne piše da je umro. Piše samo Konrad Adenauer Stiftung.

Božo Ljubić: Nije stiftung, nego štiftung. To štiftung znači zaklada.

Dodik: Kakva sad zaklada?

Lagumdžija: To ti je isto što i fondacija. Jesam ja odmah na početku reko da zahvaljujem domaćinima iz Fondacije?

Ljubić: Da si reko zaklada, ne bi bilo zabune.

Lagumdžija: Evo vidim kako bi te Dodik razumio…

Dragan Čović: Ti nemoj da podmećeš Dodiku i da unosiš razdor među nas! Ako se ponekad i ne razumijemo, to ne znači da nemamo zajednički jezik. Je li tako, Mile?

Dodik: Pusti sad jezik. Ima važnijih stvari. Znači: nema pice, nema tog Adenbekenbauera… Čega ima? I što smo dolazili?

Lagumdžija: Ljudi su nas pozvali da vide možemo li mi približiti naše stavove. Umorni su od naših nesuglasica.

Dodik: Pa neka se onda lijepo odmore. Umjesto da čovjeka dižu iz groba u Njemačkoj da nas okuplja ovdje po Italiji, bolje bi bilo da i oni malo prilegnu. Naročito onaj OHR.
​​
Bosić: Ja još uvijek ne shvatam kako Švabo može da organizuje sastanke po Italiji. Jesu li to i oni okupirani otkad je otišo Berluskoni?

Lagumdžija: Kakva, bolan, okupacija? To je sve Evropska Unija i oni to poštuju. Za razliku od nekih među nama…

Dodik: Ko ne poštuje? Ja prvi poštujem Evropsku Uniju u cijeloj Evropskoj Uniji, gdje god je ima.

Čović: I ja Europsku.

Lagumdžija: Ne govorim ja o EU, već o BiH.

Dodik: Ti stvarno hoćeš da ja ustanem i odem?

Čović: Nemoj, Mile, ne ostavljaj me! A ti, Lagumdžija, ne provociraj i ne podvaljuj! Ako govorimo o EU, onda se nema zašto spominjati ta tvoja BiH, jer ona nije članica Europske Unije.

Lagumdžija: Ali mi smo došli ovdje da radimo na tome da jednoga dana postane.

Dodik: Evo, ja imam prijedlog kako da to riješimo.

Čović: Tako da mi Hrvati dobijemo svoj entitet.

Tihić: Nikad! Eno vam Hrvatska, pa s njom uđite u Uniju. Ali bez pedlja naše zemlje, Bosne i Her…

Dodik: Ako će Tihić da psuje, ja nemam nikakvih prijedloga.

Lagumdžija: Šuti, Suljo, da čujemo…

Tihić: Čović je prvi počeo.

Dodik: Jesi li umuko? A ti, Dragane, strpi se malo. Dobićeš sve kad dođe vrijeme… Mogu li sad ja?

Lagumdžija: Samo izvoli.

Dodik: Neko je ovdje pomenuo Švajcarsku. Ja mislim da je tu centar naših problema.

Tihić: Jest, dobro kažeš. Ona podjela u Ženevi, kad se samo sjetim Miloševića i Tuđmana…

Lagumdžija: Tihiću, tiho!

Dodik: Da li je ta Švajcarska, gospodo, članica Evropske Unije? Nije nit će ikada bit. A kod nas se cijelo vrijeme govori da ta naša, da prostiš, tvorevina treba da bude uređena ko Švajcarska, te kantoni, te ovo, te ono…

Lagumdžija: A šta ti predlažeš?

Dodik: Ja predlažem da se to gdje smo i mi i vi prisiljeni da živimo…

Tihić: Niko tebe ne sili.

Dodik: Siliš me ti da sad, evo iz ovih stopa, ustanem i odem. Ajde ćao!

Čović: Nemoj, Mile, ako Boga znaš!

Lagumdžija: Daj, Dodik, sjedni i nastavi. A ja ću da držim Tihića da se opet ne izlane.

Tihić: A šta da očekujem od komunista nego da zabrane slobodu gov… hmfbhgmb…

Lagumdžija: Eto ti sad sloboda govora!

Ljubić: Skini mu tu kesu s glave, ugušit će se!

Lagumdžija: Neće. Nastavi, Dodik, vidiš da mi se otima…

Dodik: Ja predlažem da se mi organizujemo ko Velika Britanija.

Lagumdžija: Ko veliko šta?

Sastanak šest lidera stranka (Zlatko Lagumdžija, Mladen Bosić, Sulejman Tihić, Božo Ljubić, Dragan Čović i Milorad Dodik) u Sarajevu, novembar 2011.

​​
Lagumdžija: Misliš: Velika Srbija?

Dodik: Jel to govoriš ti ili taj iz kese?

Lagumdžija: Ja govorim. A jesi ti siguran da se nisi zabunio kad si reko, ako sam dobro čuo, Velika Britanija?

Dodik: Ja sam reko Velika Britanija i još jednom kažem Velika Britanija, a ako ti hoćeš da kažem Velika Srbija, mogu ja i to.

Lagumdžija: Neka, nemoj.

Čović: Ne možeš ti njemu zabranit da govori što god hoće.

Dodik: Ljubiću, stavi mu kesu na glavu!

Čović: Mile… Ja tebe podržavam, a ti bi meni…

Dodik: Ako me podržavaš, onda ćuti dok ja govorim!

Čović: Evo šutim, ali da znaš, i kad šutim, ja tebe podrž…

Dodik: Umukni! Dakle, Velika Britanija je kao što znate…

Bosić: Monarhija.

Dodik: Oćeš i ti kesu na glavu?

Bosić: Pa jest, monarhija je. Znaš da ima kraljicu. I šta bi falilo da naša Biljana bude kraljica?

Dodik: O tom potom. Sad je najvažnije da mi ovdje shvatimo da se Velika Britanija sastoji od Engleske, Škotske, Velsa i Sjeverne Irske. I da svaki od tih velikobritanskih entiteta ima svoju fudbalsku reprezentaciju i reprezentaciju u drugim sportovima.

Lagumdžija: Kakve to veze ima s nama?

Dodik: To treba da se primijeni i kod nas i kod vas. Da mi imamo reprezentaciju Republike Srpske, a vi kako se dogovorite.

Čović: Mi možemo da budemo Sjeverna Irska. To je isto katolička zemlja.

Tihić: …. Ghmbhf… Sklanjaj tu kesetinu! Kakva katolička zemlja s protestantskom većinom?

Dodik: Tihiću, ja sam mislio da si ti musliman, a ne protestant.

Tihić: Vidim ja šta ti hoćeš. Hoćeš da ko fol zbog sporta uništiš Bosnu i Hercegovinu!

Dodik: Meni je sad stvarno puna kapa tvojih psovki! Ćao, drugovi!

Lagumdžija: Stani, čekaj…

Tihić: Šta ga zaustavljaš? Hoće da napravi reprezentaciju one svoje genocidne tvorevine stvorenu na kostima nevinih žrtava Srebrenice!

Dodik: E imam ja formulu i za Srebrenicu, al neću da vam kažem!

Lagumdžija: Kakvu formulu?

Dodik: Formulu jedan.

Lagumdžija: Ne razumijem.

Dodik: Kako se zove engleska pista za Formulu jedan?

Lagumdžija: Ja mislim Silverstone.

Dodik: Tako je. A kako bi na engleski preveo riječ Srebrenica?

Čović: Ja sam shvatio. Isto: Silverstone.

Lagumdžija: Šta se ti, Čoviću, praviš Englez?! Čekaj, Dodik, stani! Ne kontam šta ti znači taj Silverstone u Srebrenici… Šta bi to zapravo bilo?

Dodik: Velika nagrada Republike Srpske.

 

Autor: Predrag Lucić/RSE/Informer.ba