Naučiti kompjuter da se ponaša kao ljudski mozak je izazov i tehnološke i fiziološke prirode. Istraživači u IBM Corp. kažu da su sada napravili ključni korak naprijed u povezivanju svijeta mozga i svijeta kompjutera.
Kompanija je objavila da je stvorila dva prototipa čipova koji obrađuju podatke više na način kako to rade ljudi nego čipovi u sadašnjim kompjuterima.
Ovi čipovi predstavljaju značajan preokret u šestogodišnjem projektu SyNAPSE koji je obuhvatao 100 istraživača i fond od 41 miliona dolara obezbjeđen od strane američke Agencije za napredna istraživanja (DARPA), premda je i IBM priložio određenu sumu novca.
Prototipovi nude dalji dokaz sve većeg značaja „paralelnog obrađivanja” tj. kompjutera koji istovremeno rade više zadataka.
Upotreba IBM čipova je do sada bila prozaična, poput upravljanja kolima kroz lavirint ili igranja ping-ponga. Možda će proći i više od decenije prije nego što čipovi „izađu” iz laboratorija i uđu u određene proizvode.
Ali nije važno šta čipovi rade već kako to čine, kaže Gulio Tononi, profesor psihijatrije na Univerzitetu Wisconsin u Medisonu koji je sarađivo sa IBM-om na projektu.
Ključna stvar je sposobnost čipa da se prilagodi tipvoima informacija za koje nije specifično bio programiran da ih očekuje.
„I dalje ima još puno posla, ali najvažnija stvar obično je prvi korak”, kaže Tononi. „Pri tom ovo nije samo jedan korak već nekoliko njih.”
Tehnolozi su često maštali o kompjuterima koji će učiti poput ljudi. Vaš iPhone ili Googleovi serveri mogu biti programirani da predvide određeno ponašanje na osnovu prošlih događaja, ali tehnike koje sada istražuju IBM, druge kompanije i naučne laboratorije na raznim univerzitetima mogle bi dovesti do čipova koji će biti sposobniji da se prilagode neočekivanim informacijama.
Vođa projekta u IBM-u, Darmendra Moda, rekao je da novi čipovi imaju dijelove koji se ponašaju kao digitalni „neuroni” ili „sinapse” što ih čini drugačijim u odnosu na druge čipove. Svako „jezgro” ili mašina za obradu informacija ima računarske, memorijske i komunikacijske funkcije.
„Morate da odbacite bukvalno sve što znamo o tome kako su čipovi dizajnirani”, kazao je. „Ključna razlika zaista jeste ta što su memorija i procesor vrlo slični po prirodi. Postoji mnogo paralela”.
Ovaj projekat je dio istog istraživanja u oblasti „kognitivnog računarstva” koje je do sada donijelo nekoliko rezultata.
2009. IBM-ov superkompjuter izveo je simulaciju moždane kore mačke.
Prije toga IBM je simulirao 40 posto mišjeg mozga (2006), cio mozak pacova (2007) i 1 posto ljudske moždane kore 2009.
Kompjuter sa snagom ljudskog mozga još nije blizu stvaranja, ali Moda kaže da je ovo najnovije otkriće važan korak.
„To mijenja naš ugao posmatranja od ‘Šta ako bi’ u ‘Šta sada?’”, kaže Moda. „Danas smo dokazali da je to moguće. Ima mnogo skeptika i tek će ih biti ali ovo zaokružuje u izvesnom smislu našu prvu rundu inovacija”.
B92/Informer.ba
