Tim sastavljen od njemačkih i američkih naučnika konstruisao je izuzetno mali uređaj za čuvanje podataka. Jedan bit može da se smjesti na 12 atoma, dok je do sada za istu količinu podataka bilo potrebno bar nekoliko hiljada atoma.
Njemački i američki naučnici napravili su uređaj za čuvanje podataka koji ima 100 puta veću memoriju od običnog hard-diska. Istovremeno, to je i najmanja magnetna memorija na svetu. Kako je saopštio Institut „Max Plank“ (MPG), njihov uređaj omogućava da se jedan bit, najmanja jedinica u računarskoj tehnici, sačuva na svega 12 atoma gvožđa.
“Otkrili smo kako da u kratkim nizovima atoma gvožđa proizvedemo dva različita antiferomagnetna stanja, jedan za nulu i jedan za jedinicu”, objašnjava jedan od autora studije Sebastijan Lot iz hamburškog naučnog instituta CFEL (Centar za fiziku lasera sa slobodnim elektronima), nastalog u saradnji Njemačkog instituta za fiziku elementarnih čestica (Desy), MPG i Univerziteta u Hamburgu. Da bi to postigli, naučnici su smijestili atome gvožđa na površinu od bakar-nitrida.
Superuređaj za memorisanje podataka, međutim, može da se konstruiše samo u posebnim uslovima: njegovu stabilnost zasada garantuje samo temperatura od minus 268 stepeni. Osim toga, strukture su formirane atom po atom, što može da se postigne samo uz pomoć skenirajućeg tunelskog mikroskopa. Pisanje i čitanje je takođe moguće samo uz pomoć mikroskopa, piše Blic.
Informer.ba
