Kasim Trnka, jedan od najcjenjenijih eksperata za ustavno pravo u BiH i nekadašnji sudija Ustavnog suda FBiH, smatra da je nužno ući u reformu skupe i glomazne strukture Federacije BiH kako bi se postigao veći stepen ujednačenosti bh. entiteta.
U intervjuu ze “Nezavisne” on naglašava da su vremenom, od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, koji je zaustavio rat između Bošnjaka i Hrvata, pa do danas, kantonima u potpunosti izmijenjene nadležnosti i prvobitna namjena.
“Kad je pravljen Vašingtonski sporazum, smisao uvođenja kantona je bio da se Hrvatima, budući da su oni disperzirani po teritoriji BiH, da određeni stepen nadležnosti u kantonima gdje su većinsko stanovništvo. Danas su oni izgubili svoj smisao”, ističe Trnka.
NN: Vjerujete li Vi da je u konstelaciji političkih i nacionalnih odnosa u BiH moguće pokrenuti određene unutrašnje ustavne zahvate u Federaciji i u tom kontekstu izvršiti racionalizaciju ogromne i skupe administracije?
TRNKA: Najprije treba podsjetiti da su Amerikanci bili idejni tvorci Federacije u Vašingtonskom sporazumu i da na neki način imaju i nešto veću odgovornost u njenom funkcioniranju. Proteklih godina se zaista pokazalo da je efikasnost Federacije vrlo niska, pogotovo u odnosu na Republiku Srpsku, koja je unitarno organizovana i ima dominaciju jedne političke stranke, tako da se praktično sve može provesti što odluči ta politička stranka, iako se na taj način nameće pitanje koliko je to sve demokratski. Dakle, imamo situaciju u kojoj je RS efikasan entitet, a Federacija glomazna, skupa i neefikasna, s velikom i razvodnjenom administrativnom strukturom. Zaista je nužno ići u reformu da bismo dostigli neki stepen ujednačenosti entiteta, a da bismo potom mogli dalje ići u ustavnu reformu. Kad se sjetimo i Vašingtona i Dejtona, tamo su Amerikanci nastupili sa svojim prijedlogom, koji su najprije usaglasili sa svojim saveznicima i Rusijom. Sada čujem da Amerikanci nemaju nikakav prijedlog, nego bi oni sazvali konferenciju, pa neka svi kažu šta imaju. Mislim da to nije plodan način.
NN: Vjerujete li da je provodiv jedan od navodnih prijedloga ustavnih promjena u FBiH prema kojima je predviđeno smanjenje broja kantona sa deset na šest?
TRNKA: Zavisi na kojem bi se principu izvršilo reduciranje kantona. Ako se bude preferirao samo nacionalni princip, na čemu insistiraju dva HDZ-a, onda bi to, u stvari, bilo stvaranje trećeg entiteta. A ako bi u obzir došli i neki drugi kriteriji, prije svega gravitacijski, pri čemu bi veći urbani centri okupili oko sebe teritorije koje njima gravitiraju, a pri čemu bi se opet kao jedan od faktora mogao uzeti nacionalni element, to bi bilo dobro rješenje. Dakle, ako nacionalni element bude presudan, onda nema ništa od toga, to bi vodilo daljem rastakanju BiH i staroj težnji nacionalnih elita da imaju svoju teritoriju i svoju jednonacionalnu vlast.
NN: Da li je, prema Vašem mišljenju, nužno napraviti neku vrstu preraspodjele ovlasti između Federacije i kantona nad pojedinim oblastima, s obzirom na to da imamo skupa dupliranja u obrazovanju, zdravstvu, unutrašnjim poslovima itd.?
TRNKA: Naravno. Kad je pravljen Vašingtonski sporazum, smisao uvođenja kantona je bio da se Hrvatima, budući da su oni disperzirani po teritoriji BiH, da određeni stepen nadležnosti u kantonima gdje su većinsko stanovništvo. A pri tome se mislilo da se ide samo na one nadležnosti koje potvrđuju nacionalni identitet, kao što su kultura, dio u obrazovanju…
NN: A današnje ovlasti i nadležnosti kantona nemaju veze sa zamišljenim?
TRNKA: Danas su oni izgubili svoj smisao jer, recimo, imaju i socijalnu politiku i neke druge nadležnosti koje nisu u vezi s nacionalnim identitetom. Dakle, zavisi kakve kantone hoćemo. Ako ćemo kantone koji će biti koliko-toliko u skladu s tradicijom administrativne podjele u BiH, onda je pitanje kakva je uloga nacionalnog elementa? Jer kad pogledamo čitavu historiju Bosne i Hercegovine, nikada unutrašnja administrativna struktura nije bila vezana za etničke, vjerske ili nacionalne identitete.
NN: Na koji je općenito način moguće napraviti Federaciju funkcionalnijom i manje skupom, a da pri tome budu zadovoljeni interesi svih konstitutivnih naroda, ali i ostalih?
TRNKA: Kad bi postojala politička volja da se rekonstruiše čitav ustavni sistem BiH, onda bi se moglo naći rješenje i za nacionalno pitanje Hrvata i svih drugih. Ali sada Hrvati imaju vrlo jak argument kada kažu da Srbi imaju svoj entitet, što će, nažalost, pokazati popis stanovništva. Oni smatraju da Bošnjaci dominiraju u Federaciji i traže svoju teritoriju i svoju vlast. Ali, kada bi se napravilo restrukturiranje Bosne i Hercegovine, onda bi bili izgledniji i drugačiji prijedlozi. Međutim, za to ne postoji politička volja i onda se mora ići korak po korak. Pokazalo se na slučaju “Sejdić i Finci” da postojeće nacionalne elite nisu spremne da prave ni minimalne ustupke, čak ni da se izravna pozicija ostalih naroda. A kada uskoro dođe presuda u predmetu “Bilal protiv BiH”, kada se utvrdi da je diskriminatoran i pojam konstitutivnih naroda, da pripadnici konstitutivnih naroda s obzirom na entitetsku pripadnost nisu u istoj poziciji, tek ćemo onda imati zakomplikovan čitav ustavni model. To je, u stvari, sukob evropskog modela države bez diskriminacije i dejtonskog modela, s privilegovanim pozicijama tri konstitutivna naroda.
NN: Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti najavljuju početak ozbiljnih razgovora o reformi Federacije, što zdušno podržava i međunarodna zajednica, koja na tu temu planira i veliku konferenciju. Može li u bilo kojem raspletu situacije Federacija u narednoj godini doživjeti najveće ustavne zahvate još od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, koji je definirao njeno današnje ustrojstvo?
TRNKA: Najprije moramo malo sačekati preslagivanje američke administracije, nakon što je predsjednik Barak Obama dobio novi mandat. Kada to vidimo, onda ćemo razaznati i njegove prioritete. Hoće li zapadni Balkan biti veći prioritet nego što je to bio dosad. I apropo toga hoće li Amerikanci preuzeti neku ozbiljniju inicijativu u tom pogledu. Jer, nažalost, od Dejtona do danas, za ovih 17 godina, tako su se dobro instalirale nacionalne elite da one ne pomišljaju da bilo šta “otkinu” od svog položaja. I zato, po mom mišljenju, apsolutno neće biti moguće napraviti ni najmanji pomak ako ne budemo imali ozbiljnu diplomatsku intervenciju Amerike i međunarodne zajednice. Oni imaju ozbiljan spektar instrumenata za pritisak koji mogu upotrijebiti. Amerika, Evropa, ali i Rusija, jer nikako ne treba zaboraviti ruski faktor u ovoj priči, najprije treba da postignu minimalan kompromis o tome šta se hoće s Balkanom, pa onda da traže razrađujuće elemente za to.
NN: Jeste li Vi kao ustavni ekspert u proteklom periodu na bilo koji način konsultirani i upitani za mišljenje ili ekspertizu?
TRNKA: Nažalost, ne. Pa vidjeli smo da političke elite ne konsultuju ni svoje članstvo, jer njih šestorica po kafanama dogovaraju to što dogovaraju. Ne vidim da se o tome vodi i unutarstranačka rasprava, a kamoli da konsultuju struku. Oni nemaju afiniteta prema struci i, nažalost, ako nekada i konsultuju neke stručnjake to su uglavnom partijski ljudi.
Nezavisne/Informer.ba
