Izgleda da su ljudi bili srećniji pre četrdesetak godina nego danas. To se naročito odnosi na Amerikance, koji su se davne 1972. izjašnjavali kao “vrlo srećni”, a danas iako im je kupovna moć mnogo veća – oni su “isto srećni” kao i nekada.
Profesor James Roberts u svojoj knjizi Shiny Objects: Why We Spend Money We Don’t Have in Search of Happiness We Can’t Buy, piše upravo o današnjem potrošačkom društvu. On analizira zašto kupujemo više, trošimo više, ali se ne osjećamo bolje.
“Ljudi misle da će ih kupovina usrećiti, ali se to ne dešava ili nas zadovolji ali samo kratkoročno. Ljudi su danas, što potvrđuju i mnoge studije, depresivniji, skloniji samoubistvu, psihotičniji, anksiozniji nego što su bili prije 30,40 godina,” kaže Roberts.
Većina istraživanja tvrdi da 50% naših problema možemo pripisati našoj ličnosti i karakteru. Ljudi su programirani da skupljaju stvari za budućnost koje možda tada više neće biti dostupne. To je dobra stvar kada živimo u doba oskudice. Ali sada u eri izobilja, nismo naučili da postoji sutra. Još uvek kupujemo do besvjesti i nikada ne možemo popuniti tu prazninu.
“U nekim slučajevima se i dalje ponašamo kao pećinski ljudi koji misle da nikada neće imati dovoljno stvari i namirnica. Ljudi krive marketing i reklame koje ih bombarduju na sve strane, a oni se teško ili nikako ne mogu oduprijeti,” kaže Roberts.
Svi žele da poseduju lijep stan, kola i cijeli život teže stvaranju “idealne porodice i okruženja”. Nečemu o čemu su maštali cijeli život.
Sve je počelo sa puritanskom radnom etikom da ćemo naporanim radom, strpljenjem i istrajnošću, omogućiti sebi bolji život. Tada nam je cilj bio da imamo određeni nivo udobnosti. Međutim kada to postignemo, želimo više, uvijek želimo više. Ogromne kuće, stanove, garaže, automobile…danas ljudi žele lako zarađeno bogatstvo, bez mnogo rada.
Sada je opet nastupila kriza i ljudu su uhvaćeni nespremni. Iako će se sad malo stiskati i štedjeti čim vide svijetlost na kraju tunela opet će krenti besumično da provlače kreditne kartice po marketima i tržnim centrima.
“Ako ne možemo da ubjedimo sebe da nas novac i materijalne stvari neće usrećiti, zauvjek ćemo juriti to nešto. Zato promjena mora biti u stavu. Ako budemo u stanju da promenimo stav, ali zaista da ga promjenimo, naše ponašanje će pratiti tu promjenu“.
“Moramo misliti više o važnijim stvarima u životu, a ima ih toliko mnogo. Novac je loš gazda, ali je dobar sluga. Ako dozvolimo sebi da za njim jurimo cijeli život nikada nećemo biti srećni,” kaže profesor Roberts.
B92/Informer.ba
