Proslavljeni bh. režiser Pjer Žalica, koji je je nedavno posjetio Banjaluku kao član žirija na Festivalu studentskog filma “Dukafest”, trenutno piše scenario s Elmir Jukićem Jukom za ekranizaciju predstave “Žaba” i priprema novi filmski projekat.
O tome, kao i o položaju mladih režisera danas u BiH, pričao je za “Nezavisne”.
NN: Kakvo je Vaše mišljenje o “Dukafestu” i festivalima studentskog filma?
ŽALICA: Bio sam na nekoliko festivala, i kao žiri i kao student. Više vidim smisao u ovim festivalima, nego u uslovno rečeno onim ozbiljnim, jer prilika da sretneš starije kolege i upoznaš ljude koji na drugim mjestima uče kako da prave filmove, kada tek ulaziš u profesiju, je dragocjena i mnogo korisnija nego u kasnijem periodu. Studentski festivali su fantastična stvar i drago mi je da takav festival ima kod nas i to u Banjaluci, a ne u Sarajevu. Još ovaj festival ima poseban povod, što je proistekao iz jednog tragičnog događaja, smrti kolege koji je rano izgubio život i koji je bio jako talentovan. Tako je pokazao da i u najgorim stvarima može biti nešto dobro.
NN: Ovakvi festivali se jako teško organizuju. Vi ste ustupili svoj honorar za nagrade.
ŽALICA: Studentski festivali ne bi trebalo teško da se organizuju, jer su akademije spremne da podrže takve stvari. Studenti ne traže mnogo, jer na velikim festivalima se očekuje više i to su veliki troškovi. Potrebni su samo želja, energija i motivacija. Uvijek su studentski festivali praznik filma. Mislim da je dobro da imaju nagrade i to novčane. Bio sam iznenađen kada sam čuo da imaju honorar za žiri i nije mi na pamet palo da uzmem taj honorar. Super je da ljudi koji su nagrađeni dobiju neku kintu.
NN: Profesor ste u Sarajevu na Akademiji. Kakav je odziv studenata za studiranje i produktivnost?
ŽALICA: To je od generacije do generacije. Sada je u Sarajevu jedan problem što mi svake druge godine primamo studente za režiju. Kada se radi diplomski film, tada je mali zastoj u produkciji, inače su vrlo angažovani i poletni. Inače, tri filma iz jedne škole na festivalu nije malo. Filmovi iz Banjaluke i Sarajeva koji su bili na “Dukafestu” su sasvim solidni i nisu se obrukali. Moji studenti u Banjaluci imaju prijatelje, vole da dođu ovdje i razmjenjuju ideje. Okolnosti u kojima mladi ljudi treba da budu aktivni su mnogo teže nego kada smo ja i moja generacija bili mladi. To je bilo jedno fantastično vrijeme muzike i filma i kulture uopšte. Moja generacija je bila dinamičnija, jer je takvo vrijeme bilo. Ovi ljudi danas imaju veliki izazov i danas nije ugodno biti mlad, ali imaju šansu da poprave sve što su prethodne generacije uradile.
NN: Mnogi su rekli da je Vaš film “Orkestar” jugonostalgičan. U njemu je dosta izražen društveno-politički kontekst, iako govori o “Plavom okrestru”.
ŽALICA: Mislim da je to vrlo politički film i da je više to nego o Loši. Film se zove “Orkestar” jer jedan ogroman broj ljudi priča jednu zajedničku priču, koju možete zvati jugonostalgija, što mislim da je pogrešno, mislim da je to preispitivanje zbog čega danas nismo u stanju da napravimo bolje društvo nego što ga imamo. Moramo živjeti u boljem svijetu, nego u onom kada je moja generacija bila mlada. “Plavi orkestar” je glavni junak te priče, koja je neprikriveno politička.
NN: Jeste li izbacivali neke od sagovornika jer se nisu mogli uklopiti u film?
ŽALICA: Nažalost, vrlo malo ljudi se uopšte pojavi na filmu, a nisu se pojavili neki divni ljudi, koje bismo mi nazvali “obični”, a koji daju neku posebnu dimenziju filmu. Nažalost, u ovakvoj konkurenciji nisu mogli ući. Na sreću sada ćemo praviti više portreta ljudi koje smo stavili u film, tako da će i ti ljudi dobiti prostor. Od značajnijih nisam nikoga izbacio.
NN: Zbog čega se gitarista Pavo nije pojavio u filmu?
ŽALICA: On sada ima drugi život u Kanadi, napravio je jak rez u vezi sa svojom prošlošću, koju jako voli, ali ne želi u nju da se vraća. Svi smo poštovali njegovu odluku, a mislim i da ga razumijem, nije to nimalo lako.
NN: Sada snimate triler. O čemu će se tu raditi?
ŽALICA: Treba vrlo brzo da počnem snimanje. Volio bih da ste u pravu, triler je, ali više akciona drama. Takav film još nisam radio. To je priča koja treba da dokaže da prijateljstvo nema rok trajanja, da će prijatelji, koji su to bili 50 godina, to dokazati bilo kada. Jedan agent MOSAD-a dolazi u Sarajevo za vrijeme opsade da jednu ženu izvuče iz grada.
NN: Pišete i scenario za ekranizaciju predstave “Žaba”. Dokle ste stigli?
ŽALICA: Elmir Jukić Juka i ja smo blizu prve ruke pisanja scenarija i nadam se će kasnije sve ići lakše. Vrlo sam sretan da Juka po tom predlošku radi film, a sa druge strane to je veliki izazov, jer je predstava vrlo uspješna, da će ljudi porediti. Mi ćemo pokušati da napravimo barem toliko dobar film, kao što je predstava.
Lošina kapa
NN: Saša Lošić u filmu “Orkestar” nije otkrio tajnu zbog čega stalno nosi kapu. Da li je to njegov zaštitni znak ili postoji neki drugi razlog?
ŽALICA: Stvarno mislite da je to tolika tajna da neko ko ima 47 godina nosi kapu na glavi i šta je ispod? Mislim da je on bolja osoba da na to odgovori, ako postoji neka tajna.
Filmografija
“Orkestar” (2011) foto: orkestar
“Kod amidže Idriza” (2004) foto: kod amidze idriza
“Gori vatra” (2003) foto: gori vatra
“Mostar Sevdah Reunion” (2000)
“The End of Unpleasant Times” (1998)
Nezavisne/Informer.ba
