(Stenogram sastanka stranačkih lidera iz BiH u Cadenabbiji)
Zlatko Lagumdžija: Ja bih, na početku, zahvalio našim domaćinima iz Fondacije Konrad Adenauer što su nas pozvali na ovo prelijepo jezero u Italiji…
Mladen Bosić: Ja se izvinjavam, al mene zanima da li je taj gospodin Adenauer Švabo ili Švajcarac?
Lagumdžija: Nijemac. Zašto pitaš?
Bosić: Pa meni bi bilo logično da je Švajcarac. Zato što je Švajcarska poznata po jezerima.
Sulejman Tihić: Nije samo po jezerima već i po kantonima. Ko i naša Bosna i Hercegovina.
Milorad Dodik: Nismo ni sjeli, a ti već počeo da psuješ.
Tihić: Šta sam opsovo?
Dodik: A šta nisi?! Meni čim neko pomene tu, da prostiš, Bosnu i Hercegovinu, pa još za nju kaže da je naša, meni je to ko da si mi opsovo sve po spisku.
Tihić: Pa jesmo li pozvani da razgovaramo o Bosni i Hercego…
Dodik: Opet ti! Opsuješ li još jednom, ja ustajem i odlazim. Baš me briga i za tog Švabu i za njegovu picu. Ima i u Banja Luci picerija.
Lagumdžija: O kakvoj pizzi govoriš? Niko nikoga ovdje nije zvao na pizzu.
Dodik: Nego na šta me je taj Švabo zvao? Na podvarak?
Lagumdžija: Koji, bolan, Švabo?
Dodik: Pa taj Bekenbauer.
Lagumdžija: Adenauer.
Dodik: Bekenbauer, Adenauer, isti đavo… Nije došo ni da se upoznamo.
Lagumdžija: Kako će doć kad je umro?
Dodik: Pa što mi nisu javili da je umro da džaba ne dolazim? I da tajnici reknem da pošalje telegram familiji…
Lagumdžija: Kakav, bolan, telegram? Znao sam da si prolupo, al da si toliko…
Dodik: Kod nas je red da se pošalje telegram kad čovjek umre. Ne znam za vas u Teheranu…
Lagumdžija: Jebo te Teheran! Čovjek je umro kad smo bili djeca, ja mislim, šezdeset i sedme.
Dodik: Pa kako nas je onda mogo pozvat?
Lagumdžija: Nije nas pozvo on nego fondacija koja se zove po njemu. Lijepo ti piše na pozivnici.
Dodik: Ih, gdje bih ja stigo kad bi čito pozivnice?! Ja slušo ovog Bosića kako o njemu priča ko da je živ… Somino jedna, što ti ne čitaš pozivnice?! Nisi ti premijer ko ja, pa da nemaš vremena.
Bosić: Pročito sam ja, evo i ponio sa sobom. Nigdje ne piše da je umro. Piše samo Konrad Adenauer Stiftung.
Božo Ljubić: Nije stiftung, nego štiftung. To štiftung znači zaklada.
Dodik: Kakva sad zaklada?
Lagumdžija: To ti je isto što i fondacija. Jesam ja odmah na početku reko da zahvaljujem domaćinima iz Fondacije?
Ljubić: Da si reko zaklada, ne bi bilo zabune.
Lagumdžija: Evo vidim kako bi te Dodik razumio…
Dragan Čović: Ti nemoj da podmećeš Dodiku i da unosiš razdor među nas! Ako se ponekad i ne razumijemo, to ne znači da nemamo zajednički jezik. Je li tako, Mile?
Dodik: Pusti sad jezik. Ima važnijih stvari. Znači: nema pice, nema tog Adenbekenbauera… Čega ima? I što smo dolazili?
Lagumdžija: Ljudi su nas pozvali da vide možemo li mi približiti naše stavove. Umorni su od naših nesuglasica.
Dodik: Pa neka se onda lijepo odmore. Umjesto da čovjeka dižu iz groba u Njemačkoj da nas okuplja ovdje po Italiji, bolje bi bilo da i oni malo prilegnu. Naročito onaj OHR.
Bosić: Ja još uvijek ne shvatam kako Švabo može da organizuje sastanke po Italiji. Jesu li to i oni okupirani otkad je otišo Berluskoni?
Lagumdžija: Kakva, bolan, okupacija? To je sve Evropska Unija i oni to poštuju. Za razliku od nekih među nama…
Dodik: Ko ne poštuje? Ja prvi poštujem Evropsku Uniju u cijeloj Evropskoj Uniji, gdje god je ima.
Čović: I ja Europsku.
Lagumdžija: Ne govorim ja o EU, već o BiH.
Dodik: Ti stvarno hoćeš da ja ustanem i odem?
Čović: Nemoj, Mile, ne ostavljaj me! A ti, Lagumdžija, ne provociraj i ne podvaljuj! Ako govorimo o EU, onda se nema zašto spominjati ta tvoja BiH, jer ona nije članica Europske Unije.
Lagumdžija: Ali mi smo došli ovdje da radimo na tome da jednoga dana postane.
Dodik: Evo, ja imam prijedlog kako da to riješimo.
Čović: Tako da mi Hrvati dobijemo svoj entitet.
Tihić: Nikad! Eno vam Hrvatska, pa s njom uđite u Uniju. Ali bez pedlja naše zemlje, Bosne i Her…
Dodik: Ako će Tihić da psuje, ja nemam nikakvih prijedloga.
Lagumdžija: Šuti, Suljo, da čujemo…
Tihić: Čović je prvi počeo.
Dodik: Jesi li umuko? A ti, Dragane, strpi se malo. Dobićeš sve kad dođe vrijeme… Mogu li sad ja?
Lagumdžija: Samo izvoli.
Dodik: Neko je ovdje pomenuo Švajcarsku. Ja mislim da je tu centar naših problema.
Tihić: Jest, dobro kažeš. Ona podjela u Ženevi, kad se samo sjetim Miloševića i Tuđmana…
Lagumdžija: Tihiću, tiho!
Dodik: Da li je ta Švajcarska, gospodo, članica Evropske Unije? Nije nit će ikada bit. A kod nas se cijelo vrijeme govori da ta naša, da prostiš, tvorevina treba da bude uređena ko Švajcarska, te kantoni, te ovo, te ono…
Lagumdžija: A šta ti predlažeš?
Dodik: Ja predlažem da se to gdje smo i mi i vi prisiljeni da živimo…
Tihić: Niko tebe ne sili.
Dodik: Siliš me ti da sad, evo iz ovih stopa, ustanem i odem. Ajde ćao!
Čović: Nemoj, Mile, ako Boga znaš!
Lagumdžija: Daj, Dodik, sjedni i nastavi. A ja ću da držim Tihića da se opet ne izlane.
Tihić: A šta da očekujem od komunista nego da zabrane slobodu gov… hmfbhgmb…
Lagumdžija: Eto ti sad sloboda govora!
Ljubić: Skini mu tu kesu s glave, ugušit će se!
Lagumdžija: Neće. Nastavi, Dodik, vidiš da mi se otima…
Dodik: Ja predlažem da se mi organizujemo ko Velika Britanija.
Lagumdžija: Ko veliko šta?
Sastanak šest lidera stranka (Zlatko Lagumdžija, Mladen Bosić, Sulejman Tihić, Božo Ljubić, Dragan Čović i Milorad Dodik) u Sarajevu, novembar 2011.
Lagumdžija: Misliš: Velika Srbija?
Dodik: Jel to govoriš ti ili taj iz kese?
Lagumdžija: Ja govorim. A jesi ti siguran da se nisi zabunio kad si reko, ako sam dobro čuo, Velika Britanija?
Dodik: Ja sam reko Velika Britanija i još jednom kažem Velika Britanija, a ako ti hoćeš da kažem Velika Srbija, mogu ja i to.
Lagumdžija: Neka, nemoj.
Čović: Ne možeš ti njemu zabranit da govori što god hoće.
Dodik: Ljubiću, stavi mu kesu na glavu!
Čović: Mile… Ja tebe podržavam, a ti bi meni…
Dodik: Ako me podržavaš, onda ćuti dok ja govorim!
Čović: Evo šutim, ali da znaš, i kad šutim, ja tebe podrž…
Dodik: Umukni! Dakle, Velika Britanija je kao što znate…
Bosić: Monarhija.
Dodik: Oćeš i ti kesu na glavu?
Bosić: Pa jest, monarhija je. Znaš da ima kraljicu. I šta bi falilo da naša Biljana bude kraljica?
Dodik: O tom potom. Sad je najvažnije da mi ovdje shvatimo da se Velika Britanija sastoji od Engleske, Škotske, Velsa i Sjeverne Irske. I da svaki od tih velikobritanskih entiteta ima svoju fudbalsku reprezentaciju i reprezentaciju u drugim sportovima.
Lagumdžija: Kakve to veze ima s nama?
Dodik: To treba da se primijeni i kod nas i kod vas. Da mi imamo reprezentaciju Republike Srpske, a vi kako se dogovorite.
Čović: Mi možemo da budemo Sjeverna Irska. To je isto katolička zemlja.
Tihić: …. Ghmbhf… Sklanjaj tu kesetinu! Kakva katolička zemlja s protestantskom većinom?
Dodik: Tihiću, ja sam mislio da si ti musliman, a ne protestant.
Tihić: Vidim ja šta ti hoćeš. Hoćeš da ko fol zbog sporta uništiš Bosnu i Hercegovinu!
Dodik: Meni je sad stvarno puna kapa tvojih psovki! Ćao, drugovi!
Lagumdžija: Stani, čekaj…
Tihić: Šta ga zaustavljaš? Hoće da napravi reprezentaciju one svoje genocidne tvorevine stvorenu na kostima nevinih žrtava Srebrenice!
Dodik: E imam ja formulu i za Srebrenicu, al neću da vam kažem!
Lagumdžija: Kakvu formulu?
Dodik: Formulu jedan.
Lagumdžija: Ne razumijem.
Dodik: Kako se zove engleska pista za Formulu jedan?
Lagumdžija: Ja mislim Silverstone.
Dodik: Tako je. A kako bi na engleski preveo riječ Srebrenica?
Čović: Ja sam shvatio. Isto: Silverstone.
Lagumdžija: Šta se ti, Čoviću, praviš Englez?! Čekaj, Dodik, stani! Ne kontam šta ti znači taj Silverstone u Srebrenici… Šta bi to zapravo bilo?
Dodik: Velika nagrada Republike Srpske.
Autor: Predrag Lucić/RSE/Informer.ba
