Prenosimo ekskluzivni razgovor novinara Kurira i rođaka Ratka Mladići..
LAZAREVO – Krv nije voda!
Tim riječima Branislav Mladić, brat od strica najpoznatijeg haškog optuženika, reporteru Kurira objašnjava zašto je njegov skromni dom bio posljednje utočište generala Ratka Mladića.
Iako su prethodnih dana brojne domaće i strane novinarske ekipe pod „okupacijom“ držale njegovu kuću, juče, osim dvojice policajaca u službenom automobilu u ulici Vuka Karadžića u Lazarevu, nije bilo nikog. Ni nalik slici od prije nekoliko dana, kad su snimatelji i fotoreporteri pokušavali da „ulove“ Branislava, nezaposlenog RTV mehaničara koji je nekad radio u Zrenjaninu, Novom Sadu i Zenici.
Gde si krenuo.
– Kuda? – pitaju ljubazno policajci.
– Do Branislava – kratko odgovaram, pokazujući novinarsku legitimaciju.
– Džaba pokušavaš. S novinarima ne želi da razgovara. Nemoj da praviš probleme i sebi i nama – iskreno će policajci.
– Pokušaću, ako ništa drugo, da mu predam litar rakije, koju mu šalje moj tast. I on je s one strane Drine. U ovakvu posetu ne ide se praznih ruku – dobacujem, ne očekujući da će me najpoznatiji žitelj Lazareva, kada bude čuo ko sam, dočekati raširenih ruku i ozarenog lica.
Tako i bi. Komšinica Branislava uvede me u dvorište, gde me dočeka gazdin ledeni pogled.
– Evo, Brano, doš‘o čo’ek da te poseti – komšinica pokušava da ublaži napetost.
Čim je čuo ko sam, postaje nepoverljiv.
– A, novinar. Nemam šta da ti kažem – poručuje odsečnim glasom.
Izvinjavam se na smetnji, predajem skroman poklon i primećujem da mu bar novinari više ne dosađuju. A, onda me, iznenada, domaćinski poziva da sednem za sto, tik uz kuću u kojoj je u četvrtak rano ujutro policija uhapsila Ratka Mladića. Nudi rakiju i cigaretu.
Prihvatam. Počinje da priča.
– Samo ja znam pravu istinu. Koliko je dugo bio pod mojim krovom, šta je radio, kako se ponašao… Pre izvesnog vremena, neko u gluvo doba noći kuca na vrata. Ni slutio nisam koga ću ugledati kad ih budem otvorio! Kapija je bila zaključana, ne znam kako je uopšte došao kod mene! Smestio sam ga u kuću. Šta sam drugo mogao. Krv nije voda – kaže Branislav, pa nastavlja:
Brano, ti si heroj
– Da je neko vreme Ratko bio u mojoj kući, nisu znali čak ni moj rođeni brat Dragan i njegov sin Nebojša, koji takođe žive u Lazarevu! Mogu novinari da pričaju razne priče, da je radio kao građevinski radnik, krio se tu i tamo. Tačno je da je teško bolestan. Pre dvadesetak dana zatekao sam ga kako bespomoćno leži u kadi. Tada je verovatno preživeo moždani udar. Strahujući za njegovo zdravlje, predložio sam mu ga da ga odvedem kod lekara. Odbio je rekavši: „Ti si mi i doktor, i bog, i bezbednjak“.
Ovih dana presreću ga seoski momci. Vele: „Brano, ti si naš heroj, čuvao si Ratka Mladića“. Ne obazire se previše na to. Kaže i da nema ništa protiv inicijative da selo promeni naziv i da umesto Lazarevo dobije ime Mladićevo.
– Primio sam te kao čoveka. Možeš da slikaš kuću, mene nemoj. Nadam se da ovaj razgovor nećeš zloupotrebiti i pisati koješta – poručuje na kraju Branislav.
O hapšenju i o tome koliko je dugo Ratko boravio u njegovoj kući ne govori.
U šali predlagao da uzmemo 10 miliona eura
– Dok je boravio kod mene, Ratko je znao da u šali kaže: „Mogli bismo malo da popravimo finansijsku situaciju u familiji“. Da mi je bilo do para, mogao sam da uzmem tih 10 miliona eura.
Odbio sam 5.000 eura za slikanje sobe
– Prodefilovale su ispred moje kuće razne novinarske ekipe. Jedni mi nudili 5.000 eura da slikaju sobu u kojoj je živeo Ratko. Odbio sam ih.
Jagnjetina za Ratka
– Ratko voli jagnjetinu, ali nisam smeo da je spremim za njega. Komšije znaju da je ne volim. To bi im, verovatno, odmah bilo sumnjivo.
Kurir/Informer.ba
