U Muzeju tolerancije u Njujorku juče je po prvi put javno izloženo pismo Adolfa Hitlera koje se smatra najranijim programskim manifestom njegovih antisemitskih ideja.
Dokument je poznat kao Gimlehovo pismo zato što je napisano dok je Hitler radio za oficira Adolfa Gimleha na propagandnoj dijelatnosti u njemačkoj vojsci. Gimleh je zapazio Hitlerovu sposobnost da svojim govorima „ponese“ drugove iz stroja i stoga ga je zamolio da stavi na papir svoje ideje o „jevrejskom pitanju“. Tako je nastalo pismo.
U tekstu na četiri kucane strane, napisanom 1919. godine, budući firer pokazuje mržnju prema Jevrejima i poziva na njihovo „beskompromisno uklanjanje“ iz društva.
Dokument je obelodanio Centar Simona Vizentala iz Los Anđelesa i tu će biti izložen u julu kao glavni eksponat postavke o holokaustu. Izveštači smatraju da ova izjava, tada 29-godišnjeg vojnika, predstavlja ključni istorijski dokument tog vremena jer pokazuje koliko su se rano formirali stavovi nacističkog vođe.
On je takođe zaključio: „Krajnji cilj, ipak, mora da bude beskompromisno uklanjanje Jevreja uopšte.“
– To je njegova prva pisana izjava o Jevrejima. Ona pokazuje da je to bila suština njegove političke strasti – ocenio je Sol Fridlender, dobitnik Pulicerove nagrade za studiju o holokaustu.
Blic/Informer.ba
