Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik u intervjuu za Tačno.net, između ostalog, osvrnuo se na nepovjerenje među narodima BiH, te pojasnio zašto smatra da se Bošnjacima ne može vjerovati i zašto ne može postojati zajednička država ako je njeni građani tako ne doživljaju, iako Evropa na tome uporno insistira
Posmatrano iz ugla EU i Amerike, kao i iz vaše, ali i ostalih država regiona, izuzev entiteta RS i Srbije, vi predstavljate problem. Stojite na suprotnoj strani od svih. Kako je došlo do toga da ste vi jedini naspram drugih, i u sukobu sa svim drugima, izuzev Srbije?
Postoje mnogi drugi koji dodatno razumiju situaciju. Tu treba pomenuti i Rusiju koja je u okviru mirovne operacije ovdje, naprimjer, u Savjetu za implementaciju mira. I jedan dio evropskih zemalja sve više razumije realnost. Ovdje je bila jedna propagdna aktivnost koja je često dolazila iz pojedinih krugova, iz američkog nevladinog sektora, pa čak i vladinih službenika, i naravno evropskih, koji su htjeli da sprovedu model unitarne centrale zemlje. Taj model je doživio svoj krah, bez obzira što je iza njega stajala jedna opsežna administracija kakva je američka.
Opet, vi ste protiv svih, izuzev Rusije i Srbije…
Ne radi se o tome ko je za, a ko je protiv, već o tome šta je ovdje realno provodivo. Američka administracija je bila ona koja je napravila Dejtonski sporazum i Dejtonsku arhitekturu. Kasnije su neki odustali i promovisali neke druge modele iz iste te administracije, ali činjenica je da Dejtonski sporazum ostaje i da ne može da se mijenja bez saglasnosti svih strana.
Hoćete da kažete da Evropska unija nije realna? Šef delegacije i specijalni predstavnik Evropske unije u BiH, Peter Sorensen rekao je da je za njega Dayton prošlost?
On je to demantovao.
Ali, svima je jasno da je njegova misija centralizacija vlasti u BiH i profunkcionisanje jedinstvene države…
U pravu ste, demant nije dovoljan da nas razuvjeri da razmišlja na taj način. Čitava operacija međunarodne zajednice i EU bila je zasnovana na takvim postulatima djelovanja raznih međunarodnih predstavnika. BiH je država koja pokušava da pribavi svoj autoritet tako što će se razni stranci zalagati za njeno egzistiranje. To je naravno problem jer nema unutrašnjeg bazičnog konsenzusa o tome kakva BiH treba da bude. Mi nikada nismo nešto bili oduševljeni idejom da se nalazimo u BiH, ali smo prihvatili Dejtonski mirovni sporazum i htjeli da živimo na bazi onoga što je Dejtonski sporazum odredio BiH kao konfederalnu državu, sastavljenu od dva entiteta i tri naroda. U međuvremenu su mnogi stranci pokušavali da ovde unesu neke svoje inovacije u pogledu političkog uređenja BiH. To je dovelo do zamora. Nema načina da se osvježi politička scena u BiH na starim idejama međunarodne zajednice – nametanje rješenja ili gradnje unitarne države, odnosno BiH. To je nemoguće i iluzorna operacija koja sigurno neće uspeti.
Vi ne biste u Evropsku uniju?
Ka Evropi treba da se krećemo oprezno i da ne dovodimo u pitanje našu autonomiju zbog nekih kvazievropskih reformi.
Reforme koje zahtjeva EU nazivate kvazievropskim reformama?
Ovde je najomraženija riječ reforme. To je sinonim za promjene, kod mnogih, a kod nas je to sinonim za prevaru.
Zahtjevajući demokratizaciju društva, EU želi da vas prevari?
Kada stranci govore o reformama, onda znamo da slijedi neka sljedeća prevara, koja treba da nas dovede u poziciju da izgubimo ovlašćenja, i to bi još trebalo da učinimo dobrovoljno. Reforme u okviru RS mi ćemo provoditi, a reforme koje mijenjaju politički sistem, nama nisu potrebne.
To, onda znači da vi ne želite da BiH postane članica EU?
Treba stati malo i analizirati globalni pravac ka Evropi. Mnoga društva u EU su zapala u ekonomske i socijalne probleme a nama propagiraju iste te reforme koje bi mi trebalo, kao spasonosno rješenje, da sprovedemo. A, u suštini one imaju za cilj da izgrade Bosnu onakvu kakvu Evropa treba, a ne kakva treba nama.
Reforma je i vizna liberalizacija, koja je u interesu građana…
Bile su neke reforme za ukidanje viza, i mi smo sprovodili onaj obim reformi koji nije bio upitan za našu autonomiju i uspjeli smo da sprovedemo sve to što je bilo na tom putu. Republika Srpska bi mogla relativno brzo, u roku od par godina, da usvoji kompletno pravno nasljeđe Evrope i da ga donese u formalnom smislu kao zakon. Međutim, ovdje problem nastaje kada se traži implemenatcija tog pravnog nasljeđa, traže se nove institucije na nivou BiH, koje nisu predviđene ni Daytonom ni ustavom. Tada nastaju problemi sa reformama.
Plašite se sankcija, o kojima se uveliko govori, da bi EU mogla da primjeni u vašem slučaju?
Razumijem da je put ka EU namijenjen onima koji žele da joj se približe, tako je bilo u svim prethodnim slučajevima, i to isključuje bilo kakvu mogućnost sankcionisanja. No, mislim da je ta priča oko sankcionisanja stvar špekulacija. Ali, nije nepoznato da su arogancijom raznih međunarodnih predstavnika, visokih, prije svih, mnogi ljudi smijenjeni ili im je zabranjeno da se politički angažuju i deluju.
Ne uznemirava vas mogućnost da bi to moglo i vama da se desi?
Osjećam se veoma stabilno. Dobio sam i prošle i pretpošle izbore, nadam se da ću dobiti i sljedeće, i u tom pogledu nemam namjeru da zbog nekih ukazivanja i prijetnji bilo kakvim sankcijama meni, illi političkoj opciji koju zastupam, promijenim svoj politički kurs.
Da li postoji neki drugi način da se očuva autonomija, a da istovremeno budu izvršene reforme koje međunarodna zajednica zahtijeva?
Ne može se sprovesti reforma i uvesti sud i tužilaštvo, a da nema ustavnu nadležnost za to u BiH. Ali stranci su to, svojom arogancijom, ipak nametnuli. Sada traže da kažemo kako je to evropska praksa, evropski put – molimo vas, morate to da prihvatite. Nećemo da prihvatimo, jer nam moraju objasniti kako u Evropi može da funkcioniše neki sud a da nema ustavna ovlašćenja za to. Stvar je dosta jasna, što se nas tiče. Republika Srpska ima potencijal da provede sve evropske reforme. Ali, RS ima problem sa potrebama onih koji traže da se napravi novi politički sistem i nova organizacija BiH. Nijedna država koja je ušla u Evropsku uniju nije mijenjala svoj politički sistem. Mijenjala je određene odredbe ustava i zakona, ali nikada nije mijenjala svoju unutrašnju organizaciju ili politički sistem. Prema tome, ne znam zašto bismo mi to činili.
Kada već govorite o aroganciji EU, da li se može tumačiti kao arogancija upravo to što se tako čvrsto držite nečega što ipak nije palo sa neba, a to je mirovni sporazum, nastao tokom rata. Zar je za Republiku Srpsku dobro da vječno bude pod Daytonom? Zar se prilike ne mijenjaju?
Hipotetički govoreći, za Republiku Srpsku bi bilo najbolje da sama bude država, i da ima svoj evropski put. Mi bismo odavno bili lider u regionu, što se toga tiče.
Dobro, ali isto tako ste rekli da postoji i neuvažavanje realnosti na terenu. Realnost na terenu je i ta, da se živi u zajedničkoj državi.
Kako ljudi doživljavaju to življenje u zajedničkoj državi? Nema zajedničke države ako je ljudi ne doživljavaju tako. Ovde su podijeljene tri političke opcije, tri političke i nacionalne kulture. Ova Bosna je trebalo da nastavi da živi na vrijednostima na kojima je živjela Jugoslavija. Kako to da nekad može, a nekad ne može da živi na tim vrijednostima? Mnogo stvari je tu otvoreno, i nikada nije zatvoreno kao problem. Naravno da treba nastojati da se živi u toleranciji i miru. Imajući u vidu nasljeđe koje smo ovde imali, ne samo istorijski dugoročno gledano, nego i ovo najnovije, je vidljivo da ljudi nisu drage volje ostali u Bosni. Ni Hrvati ni Srbi nisu sretni što se nalaze u Bosni, dok su Bošnjaci nesretni zato što nemaju čitavu Bosnu. To su stvari koje ovde ostaju kao konstante, svidelo se to nekome ili ne, to su relacije. To što mi radimo je da održimo sistem ovakav kakav je, bez turbulencija, nasilja i sukoba. I da tri različite kulture i nacije žive na principima čistih računa. BiH ako se gradi kao zajednička, ne može biti zemlja čistih računa. Ona može da bude samo zemlja nečistih namjera i računa.
Hoćete da kažete da je realnost raspad države?
Više od 78 odsto građana Republike Srpske želi RS izvan BiH. Ali to je samo želja, i nešto što ima problem sa realnošću. Ovde postoji Dejtonski sporazum na koji smo mi pristali, stojimo iza njega i nismo za to da se ukida. Dejtonskim sporazumom mi smo dobili određena prava, mi smo gotovo nezavisni u BiH i samostalni u okviru tog međunarodno priznatog kolektiviteta. To je dejtonska definicija naše Republike Srpske. U deset poslednjih godina sve je učinjeno da se to dovede u pitanje, pa i sada postoje problemi. Niko ovde nije naivan, pa to ne treba očekivati ni od nas. Evo, da postavimo sada pitanje, da li bi ljudima u Banjaluci bilo bolje ili bi bolje živjeli onog trenutka kada bi se ukinula RS, i kada bi se sve te reforme prenijele na nivo Sarajeva. Ja sam uvjeren da bi bilo daleko gore. Mi imamo životni interes da branimo ono što je RS u Daytonu.
Vuk Jeremić je onda u pravu kada, kao što smo videli iz depeša Wikileaksa, tvrdi da na pitanje referenduma treba gledati kao na nešto što treba sao da potvrdi status entiteta i da to nema veze sa odvajanjem RS?
Kada bi ljudi imali priliku da na njega izađu, taj referendum ne bi bio sporan. Da je slobodna volja ljudi ovde, ne bi trebalo niko da sumnja u rezultat tog referenduma. To znaju i svi zapadnjaci pa skaču na svako pominjanje reči referendum. Ali jednog dana će se ljudi ovde u RS izjasniti na način na koji se izražava slobodna volja, o tome u kakvoj zemlji žele da žive. Ali, mi nismo avanturisti.
Rekli ste da se muslimanima ne može verovati. Rekli ste i da oni ne mogu da obavljaju funkcije u pravosudnim organima. Često dajete slične izjave o Bošnjacima. Nije li to fašizam?
Ja sam vaspitan na onome šta je Kozara, u onome smislu Drugog svetskog rata. Ja ne dijelim ljude na to, ja sam ovdje govorio o tome da, kada dođete u poziciju da se kreiraju procesi od strane Bošnjaka iz Sarajeva, prema Srbima i Hrvatima, naravno da im ne možete vjerovati.
Kada kažete da se muslimanima ne može verovati, šta je to, ako nije fašizam?
Ne možete vi da izvlačite priču iz konteksta, i to plasirati. Riječ je bila o činjenicama, ili vi očigledno ne poznajete situacije koje govore o tome. Da BiH nema ustavnu nadležnost za sud, i da su sud i tužilaštvo BiH služili kao mjesto za političko modeliranje Bosne i Hercegovine u prošlosti, kroz različite slučajeve, po pravilu, prema Srbima i prema Hrvatima. Imajuću i vidu da se u gotovo svakom procesu pojavljuju Bošnjaci, kao oni koji vode takve procese i modeliraju ih sa određenim brojem stranaca. Šta vi onda očekujete?
Rekli da se, citiram, muslimanima ne može vjerovati. Zbog toga pitam. Da li ste svjesni mogućih posljedica takvog pristupa? To je slično kao kada dajete izjave kojima se negira genocid u Srebrenici, koji je kao činjenica potvrđen…
Ko je to potvrdio?
… prema nalazima međunarodnih sudova… To je, uostalom priznala i Srbija…
Vidim ja na šta vi gurate.
Dakle, ako izjavljujete da se muslimanima ne može vjerovati, dok istovremeno negirate postojanje genocida…
Objasnio sam u kom kontekstu sam rekao to, da se ne može vjerovati Bošnjacima. Šta ti sad meni uvaljuješ to? Jebi se malo! Jebem ti…
Tačno.net/Informer.ba
