Izmještanje OHR-a iz BiH je racionalna i dobra opcija, ali ona može biti realizovana samo ako dobije podršku svih koji odlučuju, smatra Miroslav Lajčak, ministar spoljnih poslova Slovačke, bivši visoki predstavnik i bivši šef za Balkan u Kancelariji Kathrin Ashton, šefa diplomatije EU.
U međuvremenu, kako je rekao, bh. političari ne treba da se bave budućnošću OHR-a, jer, kako je istakao, sadašnja aktivnost OHR-a ne smeta nikome.
“Otvaranje tog pitanja mi se čini pomalo vještačkim, jer, stvarno, ne smeta vam da radite posao. Način njegovog djelovanja ne treba da bude izgovor ni za koga. Ne treba praviti agendu iz nečega što suštinski nije pitanje”, smatra Lajčak.
NN: Bili ste aktivno angažovani u BiH. Da li još pratite situaciju i kako ocjenjujete krizu vlasti i zastoj na evropskom putu?
LAJČAK: Naravno, situacija u BiH mi je dobro poznata, svakodnevno je pratim. Nažalost, izgubljeno je mnogo vremena. Ali sada jesam nešto optimističniji. Sada, nakon lokalnih izbora, vidim šansu da se formiraju institucije vlasti na svim nivoima, da bi nakon toga zemlja mogla da se fokusira na evropsku agendu.
NN: U tom svjetlu, kako ocjenjujete dogovor SNSD – SDP? Može li to predstavljati početak kraja političke krize?
LAJČAK: Svaki dogovor je dobra stvar. Ali u BiH je posebna situacija i dogovor dvije stranke nije dovoljan. Kao prvo, treba nam dogovor koji predstavlja sva tri konstitutivna naroda. Drugo, taj dogovor treba da ima većinu glasova u oba doma bh. parlamenta. Ako ovaj dogovor uspije ispuniti te uslove i ako on poštuje demokratska pravila i ustavni okvir zemlje, onda to treba poštovati. Dakle, pozdravljam svaki dogovor, ali u BiH su potrebne tri strane.
NN: Ono što je meni zanimljivo je da on nije postignut po etničkoj liniji, jer su stranke iz istog naroda različito reagovale i glasale. Čini mi se da su ovdje više nego ranije iskazani neka ekonomska linija i neki drugačiji interesi. Vidite li Vi novu dinamiku?
LAJČAK: Kada ta dinamika bude imala dovoljno glasova, onda će moj odgovor biti “da”.
NN: Da li je, po Vašem mišljenju, realno brzo rješenje pitanja “Sejdić i Finci” i gdje je, opet po Vašem mišljenju, problem?
LAJČAK: Mislim da je svima jasno da ovdje nije pitanje kako riješiti problem dvojice gospode (Dervo Sejdić i Jakob Finci), niti pitanje isključivo tzv. ostalih. Više je pitanje kako riješiti status svih etničkih grupa u BiH – tri konstitutivna naroda i “ostalih”. Dobro je krenulo, ali je poslije proces zaustavljen. Sada se traži rješenje, koje sigurno nije lako, ali nije nemoguće. Šest mjeseci se niko nije ozbiljno bavio tim pitanjem. A to pitanje će pokazati da li je BiH ozbiljna ili nije ozbiljna u vezi s pitanjem evropskih integracija. Ako jeste, onda se mora naći odgovor.
NN: Da li je, po Vašem mišljenju, to sistemski problem ili jednostavno nedostatak razumijevanja ili komunikacije između ključnih političkih aktera?
LAJČAK: Objektivno, mislim da to jeste komplikovano pitanje koje uvlači i element građanskog u ustavni i politički sistem koji je izgrađen na etničkom modelu. Zato je to toliko osjetljivo i zato to zahtijeva veliku mjeru spremnosti za kompromisom, veću nego što bi to inače bilo potrebno. Ono izlazi iz uobičajenih “šablona” pomoću kojih se inače rješavaju pitanja u BiH. Zato rješenje nije lako. Ali jeste moguće. kao što sam rekao, ohrabren sam kako je proces bio krenuo jer je, kao prvo, proces bio “domaći”, a kao drugo, djelimično je pitanje riješeno vrlo brzo. Ali onda se proces iznenada zaustavio. I ja bih želio da se s istom dinamikom nastavi dalje.
NN: U proteklih nekoliko mjeseci sve češće se spominje rekonstrukcija FBiH, čak se spominje i mogućnost da se SAD uključe u to. Da li je, po Vašem mišljenju, neophodna rekonstrukcija FBiH?
LAJČAK: BiH je vrlo komplikovana država po svojoj ustavnoj arhitekturi. A FBiH je komplikovaniji dio BiH. O rekonstrukciji FBiH se ne govori nekoliko mjeseci, nego godinama. Govorilo se i kad sam ja bio visoki predstavnik. Govorili su i domaći političari i međunarodni posmatrači i akteri, jer je to logično. Ali taj proces treba da bude odluka domaćih institucija i organa. Da neki međunarodni partneri žele da ponude neke prijedloge i moguće ideje – mislim da je to dobra stvar koju treba pozdraviti. To ne znači da neko želi nasilno da “progura” neko rješenje ili da se to stavi kao ultimatum. Ne treba niko da ima strah da, ako neko ko ima međunarodno iskustvo ili kapacitet, predloži neku dobru platformu. Na kraju krajeva, odluka o tome je u prvom redu na FBiH, a onda i na BiH.
NN: Bili ste visoki predstavnik, veoma dobro poznajete OHR. Zadnja velika intervencija je bila u vezi sa Centralnom izbornom komisijom BiH. I ovih dana ima priča da ta odluka gospodina Incka treba da bude suspendovana. Da li je, po Vašem mišljenju, vrijeme da OHR ode ili je još potreban BiH?
LAJČAK: Prvo, ne postoji zajednički stav niti u BiH niti izvan nje vezano za odgovor na Vaše pitanje. Drugo – i ovo je mnogo važnije – prisustvo i sadašnje aktivnosti OHR-a nisu prepreka za demokratski razvoj BiH ili njen evropski put. Po mom mišljenju, otvaranje tog pitanja mi se čini pomalo vještačkim, jer, stvarno, ne smeta vam da radite posao. Način njegovog djelovanja ne treba da bude izgovor ni za koga. Ne treba praviti agendu iz nečega što suštinski nije pitanje.
NN: Kažete da OHR nije prepreka na evropskom putu. Međutim, da li se na duži rok otvara pitanje “kohabitacije” ojačanog evropskog prisustva i OHR-a, jer mi se čini da postoji nesklad između potrebe da BiH ide sama ka EU, a istovremeno ima jednu vrstu protektorata, a protektorat nije spojiv sa onim što BiH mora da bude da bi išla na putu ka EU…
LAJČAK: Poznate su mi te dileme, ali ovdje želim da pozdravim ponašanje Valentina Incka i Pitera Sorensena, koji su našli odličan model postojanja i jedne i druge institucije, i funkcija koje obavljaju na način da ne postoji “konflikt” između onog što rade jedan i drugi. Mislim da stvarno obojica zaslužuju priznanje za to. Nema tu nesporazuma. OHR prati dejtonsko nasljeđe i on interpretira Dejton u skladu sa svojim ovlaštenjima. A EUSR je tu da preuzme odgovornost za evropsku budućnost BiH. Od dolaska Pitera Sorensena, način na koji te dvije institucije rade u Sarajevu pokazuje da to jeste moguće i da to ne stvara nikakve probleme. Na drugi dio Vašeg pitanja odgovorio bih ovako: Kada vratimo dinamiku evropskog puta BiH, onda će to postati praktično pitanje. Do tada, rekao bih da je to samo akademsko pitanje. Dakle, hajde da se bavimo time što treba da uradimo danas, a ne šta ćemo raditi sutra kada nešto bude.
NN: Vi ste bili zaduženi za poslove Balkana u Kancelariji gospođe Ešton u vrijeme kad je predložena mogućnost izmještanja OHR-a iz BiH. Da li je ta opcija i dalje aktuelna ili je napuštena?
LAJČAK: To je jedna od mogućih opcija o kojoj se razgovara. Ja mislim da je ta opcija racionalna i dobra. Sličan model je iskorišten u Kancelariji visokog predstavnika u Brčkom. Ali, da bi odluka bila donesena, treba da dobije podršku svih koji odlučuju. Danas je to samo jedna od opcija, koja može da bude realizovana, ali i ne mora. Vidjećemo. Opet kažem, OHR-om ne treba da se bave bh. političari, jer način njegovog djelovanja ne može nikome da stvara probleme.
Nezavisne/Informer.ba
