Srbija neće odustati od tužbe za genocid protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, saznaje „Politika” nezvanično u državnom vrhu.
Poslije oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču eventualno vansudsko poravnanje je gotovo izvjesno palo u vodu, ali bez obzira na to, Srbiji je, piše list, još više poslije odluke Haškog tribunala stalo da se pred nekom međunarodnom institucijom dokaže da je u „Oluji” počinjen genocid nad Srbima.
Prema opštem mišljenju, hrvatska strana je sada „dobila krila”, čak je i srpski premijer Ivica Dačić juče, govoreći o posljedicama odluke Haškog tribunala, konstatovao da sada nema razloga da Hrvatska povlači svoju tužbu za genocid.
Haški tribunal je odluku da oslobodi generale obrazložio ocjenom da nema dokaza da je u akciji „Oluja” i nakon nje postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili prijetnjom sile.
Obrazlažući odluku, sudija Teodor Meron je rekao da se „odlazak civila, koji se događao istovremeno sa zakonitim artiljerijskim napadima ne može okarakterisati kao deportacija”.
Time je Haški tribunal praktično osporio temeljnu stavku srpske tužbe za genocid protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde.
Profesor međunarodnog prava Smilja Avramov ocijenila je da su nikakvi izgledi Srbije na uspjeh pred Međunarodnim sudom pravde poslije odluke Haškog tribunala.
„Oni su se solidarisali sa Hrvatskom i legalizovali genocid nad srpskim narodom. Toliko dokaza postoji da je u Hrvatskoj bilo genocida i to genocida u kontinuitetu, počev od Drugog svetskog rat, pa tokom devedesetih godina. Srbija treba da zauzme ofanzivnu politiku, dosta je bilo izvinjavanja i grljenja”, smatra Avramov, koja je autor nekoliko knjiga o genocidu.
Slažući se sa ocjenom da je odluka Haškog tribunala o hrvatskim generalima politička, pošto se nije obazirala ni na kakve dokaze, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Simeon Pobulić kaže da, bez obzira na to, Srbija ne može da odustane od tužbe jer bi to praktično značilo da prihvata sve što je u hrvatskoj tužbi.
Pobulić ukazuje da je Haški tribunal previdio „strašno jak dokaz”, a to je snimak Tuđmanovog govora na Brionima.
„Sada, pred Međunarodnim sudom pravde, nije reč o krivici pojedinca nego je reč o odgovornosti države. A ona postoji, jer postoji potpuno pouzdan dokaz za to”, ocijenio je Pobulić.
Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić rekao je da bi na odluke sudija Međunarodnog suda pravde mogao da ima uticaj i ishod debate u UN o ulozi i učinku međunarodnih ad hok krivičnih tribunala.
Tu raspravu je za 10. april zakazao predsjedavajući Generalne skupštine UN Vuk Jeremić, a Todorić je rekao da je to stvar od prvorazrednog značaja i da je potrebno provesti široku diplomatsku akciju kako bi se izdejstvovao povoljan ishod te debate u UN.
Nezavisne/Informer.ba