U Srbiji je nedavno uhapšen student informatike osumnjičen da je internet prevarom, poznatijom kao „klik prevara“, stranu kompaniju za tri mjeseca oštetio za 70.000 dolara i da joj je pri tome narušio ugled. To je jedini slučaj „klik prevare“ za koju je neko uhapšen u Srbiji, a ta prevara je specifična i po tome što je inače teška za otkrivanje.
”Osumnjičeni je zarazio kompjuterskim virusom veliki broj računara širom svijeta. Korišćenjem te mreže zaraženih računara on je vještački generisao saobraćaj sa tih kompjutera prema sajtovima kompanije sa kojom je prethodno sklopio ugovor. Naime, putem interneta sklopili su ugovor da će on reklamirati njihov softver, i da će kompanija plaćati po svakoj posjeti. U kompaniji nisu ni slutili da je veliki broj posjeta posljedica vještački generisanog saobraćaja i da je srbijanski državljanin to ostvario širenjem virusa’‘ – kaže za „Blic“ dr Vladimir Urošević, šef Odsjeka u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala koje se nalazi u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije.
On dodaje da tom prilikom vlasnici zaraženih računara nisu ni znali da je u njihove kompjutere ubačen virus, kao i da njima na ovaj način nije pričinjena materijalna šteta. S druge strane oštećena je kompanija jer mu je isplatila novac, ali joj je narušen i ugled zbog načina na koji je njen sajt zabilježio veliki broj posjeta.
Naš sagovornik objašnjava da je „klik prevara“ veoma sofisticirana, i da je veoma teško utvrditi ko je u stvari oštećen.
”Osumnjičeni je mogao i da tim putem skida s interneta pornografski materijal na kome su zlostavljana djeca, i da vlasnicima računara u najmanju ruku nanese moralnu štetu onoga trenutka kada im policija zakuca na vrata radi provjere a oni nisu ni svjesni da je neko zloupotrebio njihov računar” – napominje Urošević.
On kaže i da su ljudi sada obazriviji, ali i dalje se dešava da prevaranti metodom „fishinga“ ili širenjem kompjuterskih virusa preuzimaju lozinke i otimaju mail adrese korisnika. Napominje da su uhapsili nekoliko naših državljana osumnjičenih za “fishing”, a na meti su im bili stranci, kojima su sa računa skidali do par hiljada eura.
”Čitanjem mailova saznaju dosta o toj osobi. Ako saznaju da je neko otputovao u inostranstvo ne libe se da s njegove internet adrese, nakon što preuzmu kontrolu nad njom, poznanicima žrtve pošalju poruke. Lažno se predstave kao da su vlasnici tog naloga, tvrde da su pokradeni i da treba da se na određeni račun uplati novac da bi doputovali kući. U takvim slučajevima treba obavezno pozvati prijatelja i provjeriti sve” – kaže sagovornik.
Urošević apeluje na građane da ne reaguju kada navodno dobiju mail od banke, naglašavajući da one nikada ne šalju elektronske poruke u kojima od klijenata traže podatke sa platne kartice.
Bez posjete linkovima iz SMS-a
”Prevaranti pokušavaju i da slanjem SMS dođu do ličnih podataka građana. U SMS-u napišu da su građani dobitnici neke nagrade, ali da je potrebno da posjete link, gdje se od njih traži da ostave svoje lične podatke, broj platne kartice. Građanima savjetujemo da ne idu na te linkove, da prevaranti ne bi ukrali njihov identitet i oštetili ih” – kaže Urošević.
”Službenici banke klijenta zovu telefonom ili ga pismom obaveštavaju da se javi u filijalu i tom prilikom nikada ne traže takve podatke. Ako građanin putem elektronske poruke dostavi sve te podatke o platnoj kartici, prevaranti su u mogućnosti da sa njom plaćaju robu naručenu u internet prodavnicama, prebacuju novac na druge račune, ili da falsifikovanim platnim karticama podižu novac sa bankomata ukoliko odaju PIN broj kartice’‘ – navodi Urošević.
Napominje da su građani internet prevarama oštećeni za par desetina hiljada eura, jer kod nas još nije razvijeno elektronsko plaćanje. Ipak, u oblasti visokotehnološkog kriminaliteta postoji tamna brojka, jer mnogi građani koji su oštećeni za neku manju sumu to i ne prijavljuju.
”Ta tamna brojka je izražena zbog same prirode teritorije interneta u nadležnosti država u kojima su oštećeni građani. Zbog toga građani moraju da daju sve od sebe da što bolje upoznaju načine vršenja prevara, da pročitaju o tome na internetu… Mi takođe dajemo sve od sebe da im u tome pomognemo i upoznamo ih s opasnostima koje vrebaju” – kaže Urošević.
Lažne poslovne ponude
”Građani preko različitih servisa na internetu pošalju CV da bi konkurisali za posao. Ti podaci su ponekad dostupni i širem krugu korisnika interneta. Prevaranti ponude šalju elektronskim putem i lažno se predstavljaju kao poslodavci. Žrtve ne provjeravaju da li su mailovi i brojevi telefona sa kojih ih kontaktiraju potencijalni poslodavci iz evropske zemlje u kojoj navodno nude posao ili možda iz neke afričke države. Žrtve idu direktno na link koji je ostavljen u oglasu, a koji vodi na lažnu internet prezentaciju koju su postavili prevaranti. Najlakša provjera je da se na Googleu otkucaju ime firme i zemlje iz koje je internet prezentacija i uporede brojeve telefona, elektronske adrese i kontakte poslodavaca’‘ – savjetuje Urošević.
Blic/Informer.ba
