U Srbiji je oko milion nepismenih stanovnika, bez ikakve škole ili sa samo nekoliko razreda osnovne, dočekalo i ovogodišnji Međunarodni dan pismenosti.
Podatak da 20 odsto starijih od 15 godina nije završilo osnovnu školu upozorava da se država i društvo obrazovanju moraju posvetiti daleko više nego prethodnih decenija.
U Srbiji ima više od 250.000 ljudi koji ne znaju ni da se potpišu, mnogo više građana često miješa ćirilicu i latinicu, dok mnogi upotrebljavaju čak i nepostojeća slova.
Ovo odavno nikoga ne čudi, jer prema posljednjem popisu iz 2002. među stanovništvom je skoro 50 odsto odraslih koji su završili samo osnovnu školu, ali su funkcionalno nepismeni.
U Ministarstvu prosvjete već desetak godina obećavaju da će poboljšati kvalitet obrazovanja, a kao jedan od novih poteza organizovana je akcija
“Druga šansa” kroz koju bi stariji od 15 godina trebalo da dobiju osnovno i stručno obrazovanje.
Aleksandra Kokanović, iz projekta „Druga šansa“, kaže da će osnovnu školu tako završiti 4.000 ljudi.
„Projekat je interesantan zbog toga što je po prvi put napravljen plan i program koji je prilagođen odraslima. I ranije su oni mogli da idu u večernje škole, ali to je bio program za decu koji je samo malo usaglašen. Sada razvijamo sistemsko rešenje koje će po završetku projekta ući u redovan sistem obrazovanja Srbije i kao takvo ostati.“
Veliki je broj onih koji u Srbiji napuštaju školovanje između 10. i 15. godine, dok je među obrazovanima najviše onih sa a srednjom školom, a sa fakultetom samo 6,5 odsto građana.
Sociolog Ratko Božović kaže da podaci o velikom broju nepismenih jasno pokazuju da proteklih decenija nije postojala strategija obrazovanja, prenosi RSE.
„To govori da smo dugo bili zatvoreno društvo i da smo to još i sada. Mislim da se zaboravljalo i zapostavljalo zbivanje u samom stanovništvu i da je sve bilo važnije od same pismenosti i kulture. Kultura je bila na samoj margini, i ako je to bilo tako onda je ovo samo logičan sled stvari. Ali je dramatičan, šokantan, i gotovo krajnje neverovatan.“
Nepismenost u Srbiji očigledna je svuda, čak i na javnim mjestima, griješi se u pisanju velikog slova, interpunkciji, sastavljenom ili rastavljenom pisanju riječi, pa čak i njihovoj upotrebi.
Međutim, kaže Aleksandra Kokanović, ozbiljan problem za svakodnevni život je funkcionalna nepismenost.
„Prvi stepen je elementarna pismenost, kada ljudi nauče da čitaju i pišu, a funkcionalna pismenost je da znaju da upotrebe to svoje znanje. Na primer, da popune formular, da pročitaju i razumeju uputstvo za lekove, da popune uplatnicu i slične stvari…“
Građani Srbije kažu da znaju da ima puno nepismenih, a oni sa kojima smo razgovarali u Beogradu uglavnom tvrde da nisu među njima.
Za budućnost države obrazovanje je ključ, zaključuje Ratko Božović, i što prije država to shvati, to bolje.
„Moramo se suočiti sa istinom. Šta u faktičkom smislu jeste nepismenost, šta jesu ljudi koji su nepismeni i šta se njima zbiva u 21. vijeku. Jer pismenost, obrazovanje i znanje su pretpostavka svekolikog razvitka“, zaključuje Božović.
Informer.ba
