Piše: Faruk Borić Dani
Kad je Radovan Karadžić uhapšen, vijest je svijetom prostrujala te večeri 21. jula 2008. Akcioni tim za suradnju sa Haškim tribunalom Srbije krajem sljedećeg mjeseca saopćio je kako je “na osnovu dojave i aktivnosti nadležnih državnih organa 11. augusta 2008. pronađena torba sa laptopom i 55 disketa” za koje se sumnja da pripadaju ovom haškom optuženiku. Dani ekskluzivno objavljuju šta je tom prilikom pronađeno, a što otkriva s kim se Karadžić dopisivao, koliko je, zaista, bio izvan politike, šta je mislio o Slobodanu Miloševiću, šta o Biljani Plavšić, šta je volio čitati na internetu, a šta u slobodno vrijeme…
Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, predmet: Radovan Karadžić, 03/4-3-1, Broj 230-4204/08. Načelnik službe Aleksandar Kostić 12. augusta 2008. piše: Izveštaj o izvršenim proverama u vezi pronalaska laptopa i disketa.
“Dana 11. 08. 2008., u 14:30 časova od strane zamenika tužioca za ratne zločine Draguljuba Stankovića dobijena je informacija da je sa broja 011/344-6185 nepoznato lice pozvalo Veselina Mrdaka, zamenika tužioca za ratne zločine, i reklo da se na batajničkom putu u napuštenom policijskom punktu nalazi torba koja pripada Radovanu Karadžiću. Nakon toga obaveštena je PS Zemun čija je patrola izašla na lice mesta i utvrdila da se u navedenom objektu nalazi torba. Policijski službenici Službe za otkrivanje ratnih zločina nacionalno-kriminalističko-tehničkog centra otišli su na lice mesta. U međuvremenu obaveštena je i Žandarmerija, u cilju izvršenja kontradiverzionog pregleda navedene torbe. O preduzetim aktivnostima je obavešten Dragoljub Stanković, zamenik tužioca za ratne zločine, koji je rekao da će odmah doći na lice mesta…”
Dalje slijedi uobičajeni jezik policijskih zapisnika iz kojeg doznajemo kako je pronađena crvena torba, poluotvorena, na kojoj je u plastičnom omotu stajao papir na kojemu je pisalo “TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE V. VUKČEVIĆ”. “Pregledom je utvrđeno da se u torbi nalazi laptop, diskete, dve knjige, stetoskop, biblija i drugi lični predmeti, nakon čega je izvršeno fotodokumentovanje sadržaja torbe”, piše u Kostićevom Izvještaju. Na koncu načelnik kaže kako je utvrđeno da “torba sa navedenim predmetima pripada Radovanu Karadžiću”.
Pokretna imovina Načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina u MUP-u Srbije Kostić 26. augusta šalje Izvještaj o pregledanom stanju disketa. U prvoj koverti, u kojoj se nalazi 12 disketa, nalazili su se Word dokumenti. Neki od njih su zaštićeni šifrom, neki nisu, i naslovi upućuju na sadržaj: podrška sajtu “06. 07. 3 2002. – podrška sajtu o Radovanu Karadžiću i srpskom narodu na deset strana”, “podrška sajtu 08. 3. 2002. – podrška sajtu o Radovanu Karadžiću i srpskom narodu na četiri strane”… Karadžić je, dakle, u periodu 2002. redovno pratio internetske portale na kojima se raspravljalo o njegovoj “herojskoj ulozi”, što je u skladu sa psihološkim profilom ličnosti koja je zamaskirana u narodnog druida Dragana Dabića Davida u kafanama sjedila ispod svoje slike i slušala guslarske napjeve o sebi. Mimo toga, na disketama se nalaze i razni dokumenti, od kojih su neki zaštićeni šifrom, neki nisu, i pokazuju da je Karadžić uza se imao primjerke svojih intervjua još od prije rata, kopije televizijskih shema iz ratnih i poratnih godina, pjesme koje je pisao za djecu, razne verzije pozorišnog komada Sitovacija i drugih njegovih književnih djela, a neke od disketa, poput one naziva Sarajevo i Toholj1, Toholj2, Toholj3 ne mogu da se otvore.
Sudeći po sadržaju ove torbe, izgleda da se u njoj nalazi sva pokretna imovina koju je Radovan Karadžić imao u trenutku hapšenja. Ko je istražnim organima dojavio gdje se nalazi torba, ostat će nejasnoća, ali se sa sigurnošću može reći kako je riječ o osobi koja je učestvovala u skrivanju haškog bjegunca.
“Trenutno vršimo DNK analize, kao i druge istražne radnje, kako bi u potpunosti razjasnili sve okolnosti vezane za navedeni slučaj, a posebno da bi utvrdili da li pronađene stvari zaista pripadaju haškom optuženiku Radovanu Karadžiću”, navedeno je u saopćenju Akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom od 12. augusta 2008. Branilac Radovana Karadžića, advokat Goran Petronijević, izjavio je da mjesto na kojem su pronađeni prenosni kompjuter i 55 disketa odgovara mjestu na kojem je Karadžić uhapšen.
Omer, John i Jovan Među brojnim dokumentima nađenim na disketama i u samom laptopu, izdvajaju se kao posebno interesantna dva pisma iz 2001. godine (od 9. aprila i od 27. maja) izvjesnom Jovanu. Sudeći po sadržaju, indicije govore da je riječ o Omeru Zametici, koji je prvo promijenio ime u John a potom u Jovan. Zametica je tokom rata bio Karadžićev savjetnik i portparol, naročito je nastupao u razgovorima sa stranim novinarima i predstavnicima međunarodne zajednice. Poslije rata je učestvovao u pregovorima u vezi sa statusom Brčkog, a bio je i savjetnik Momčila Krajišnika kada je ovaj sjedio u Predsjedništvu BiH. Ovaj put izdvajamo najzanimljivije dijelove iz pisma od 9. aprila, iz kojih se vide politička gibanja i Karadžićev stav glede njih. Također, iz pisma je jasno da je Karadžić i te 2001. godine boravio u BiH.
“Žao mi je što ste i pomislili da ne želim da održavam korespondenciju sa Vama. Više bi me obradovalo da ste pomislili da nisam uvek u mogućnosti da pišem, ni rukom, a kamoli ovom mašinom, što Vi i naslućujete. Molim Vas da odbacite svaku sumnju u bilo kakvu promenu moga stava prema Vama, a taj stav Vam je poznat. Bili smo više nego dobri saradnici, i ja nikad nisam imao rezervi ili sumnji kako u Vaše intelektualne i stručne sposobnosti, tako i u Vašu opreseljenost za našu stvar, koja je i Vas, kao i sve nas, postavila na novi životni kolosek.”
“Znam da ovo nije validno opravdanje, ali hoću da znate da mnogim prijateljima dugujem odgovore na pisma, a među njima su Kosta Čavoški (koji me, izgleda, najviše razume i skoro redovno piše), Smilja Avramov, Toholj, Rajko, Gojko, Brana Crnčević, Momo Kapor i drugi, sve draži od dražega. Dakle, i Vas molim za slično razumevanje, i za nastavak dopisivanja, makar u većoj meri bilo jednostrano. Biće prilike da se odužim svima, a najradije usmeno” (…)
Dodik nas je unesrećio “Žao mi je što se mučite sa stanom. Ovde sva gradnja kasni, jer nas je Dodik unesrećio carinama na materijal za izbegličku gradnju, ali će se sva gradnja nastaviti.” (…)
“Ne znam kako će Vam biti u Herceg-Novom (mada verujem da je Vama mesto u Bgd, dok se mi ovde ne oslobodimo). Taj grad ima nečeg gosparskog, a i brđanskog istovremeno. Mislim da ćete s komšijama živeti fino, a kako će biti s vlašću – ne mogu da pogodim. Andriću je bilo lepo, ali verujem da je stari gospodin sveo odnose sa okolinom na netoksičnu meru, što i Vama preporučujem, mada je šteta ne mešati se s ljudima.” (…)
“Ja se samo primičem, ali ne ulazim u tu (takođe svoju) zemlju. Ne znam kako bi se vlast ponašala, Đukanović se nije zaletao na mene i vjerujem da ima časti, ali neću da probam, niti da njih dovodim u teškoće. Kad neko od mojih treba da me vidi, može da pređe granicu.” (…)
“Zbog ove defanzive mnogi prijatelji vrše pritisak da se izađe na internet sa sajtom o našoj istini. Ja sam još uvek uzdržan u tom pogledu, ali ako prijatelji odluče, neću ni moći, a ni hteti da se suprotstavljam. Haag je došao do oko trista dokumenata, koji skidaju krivicu sa civilne vlasti i viših vojnih komandi, ali o tome šute, i nikad ih neće valorizirati. Mogu da zamislim kakav bes bi izazvalo pojavljivanje tih dokumenata na internetu. Sad je većini poštenih ljudi jasno o kakvom se sudu radi, ali nema mnogo načina da se nešto uradi. Ni mi ne radimo ništa, a u muslimanskim novinama se svakodnevno pojavljuju dokazi u našu korist. Evo jednog primera: Hakija Meholjić, odbornik iz Srebrenice, izjavio je novinama u jesen ’93. kako mu je u septembru te godine Izetbegović rekao da mu je Clinton predložio (u aprilu ’93) da se srpske snage spuste u Srebrenicu, izvrše pokolj pet hiljada ljudi, i da na osnovu toga pokolja dođe do intervencije. Setićete se da je u aprilu te godine francusko ministarstvo inostranih poslova dalo zvanično saopštenje kako smo ušli u Srebrenicu i kako krv teče ulicama. Ja sam imao muke da zaustavim naše snage i da im objasnim zašto to radim, ali one su me poslušane, ali Francuzi to nisu znali, već su mislili da je na delu scenarij koji pominje Meholjić.” (…)
“Znate i sami kroz šta smo prolazili, a sada možete i da vidite, iz njihovih izvora (objavljeno u Slobodnoj Bosni početkom leta 2000., šesti nastavak feljtona o nastanku SDA) kakve su sve nameštaljke pleli oko nas. Kada se tome dodaju informacije oko hapšenja grupe ’Pauk’ i umešanosti francuske obaveštajne službe u zbivanja u Srebrenici, jasno je da mi s tim nemamo nikakve veze.” (…)
Pogled s Trebevića “Za prilike u Srbiji sam Vam već bio pripremio odgovor, ali su me događaji pretekli, i sve je začas zastarelo. Hapšenje me šokiralo. Često se prethodnici gone sudski, ali se ne stavljaju u istražni zatvor, kao obični džeparoši. (U noći između 31. marta i 1. aprila u 2001. uhapšen je Slobodan Milošević, op. F. B.) (…)
“Ovde se već na Trebeviću vide svi vaši državni mediji, a uz granicu i ostali. Ne mogu da se otmem utisku da je u svemu previše pizme. Znate kakve smo sve nesporazume imali sa Beogradom, ali se nismo prepustili pizmi. Vojo je ostao svetla tačka, a drago mi je što se Oleg ne eksponira u negativnom svetlu. Treba da se sačuva za normalna vremena, koja će, valjda, doći”. (…)
“Michaelov tekst je više nego tačan, i podseća me na naše razgovore. I on i ser Alfred su dobri Srbi, sa imperijalnom odvažnošću, koju mi nemamo, osim kad poludimo. Njegove ocene srpske neadekvatnosti i srpske inteligencije su sasvim tačne.” (…)
“Neshvatljivo mi je kako povodom Slobodanovog pada trijumfuje toliko različitih grupa i pojedinaca. Poznate su nam užasne greške ranijih vlasti, od kojih su najveće prema zapadnim Srbima. Njihovo nazadovanje i počinje sa Vensovim (Cyrus Vance, izaslanik UN-a za bivšu Jugoslaviju, op. F. B.) planom za Krajinu i prihvatanjem parcijalnih i provizornih rešenja za sve, uključujući i Kosmet), pa prihvaćanjem planova za BiH protiv naše volje, pa napuštanje Kosmeta u jesen ’98. Zapad je osetio da će na kraju dobiti sve na čemu bude istrajavao. Ali, najveća greška je što nisu stvorene prilike zta nacionalno pomirenje i proširenje koalicione osnove vlasti na one DOS-ovske stranke koje su normalne i patriotske. Tako se desilo da su u koaliciji jedan Čanak i jedan Koštunica.” (…)
Koštunica jedina nada “Jedina nada je Koštunica i oni koje on može okupiti oko sebe. Nije mi jasno šta će Evropa Srbiji, ako Srbija izgubi dostojanstvo, i šta će Evropi Srbija bez dostojanstva. Da li iko u Evropi vodi o tome računa, kad već u Srbiji mnogi ne vode?” (…)
“Šiptari su veoma vešto nametnuli problem juga Srbije, tako da se Kosmetom više niko ne bavi. Crna Gora će se verovatno otcepiti, možda i krađom glasova i manipulacijama. Tako će Srbija biti oterana sa Mediterana. Pregovarači u Dejtonu (ne mislim na Vas i naše iz RS) propustili su da za zaleđe Dubrovnika, koje je dato, uknjiže naš izlaz na more, a ko će sad Hrvatsku naterati na poštovanje te nagodbe?” (…)
“Kod nas je situacija nešto bolja nakon pada Slogine vlade, ali će oporavak ići veoma sporo. Slogine tri godine unazadile su nas za deset godina, prekinute su privredne i monetarne veze sa Srbijom, otvoreno je tržište za robe iz Hrvatske i Slovenije, čiji uvoz ide preko Federacije, pa i carine ostaju tamo. Narod je ostao bez šute banke, i sad smo potpuno bespomoćni”. (…)
“No, usprkos crnoj slici, ja sam uveren da u svetu sazreva uverenje da se Balkan mora sređivati rešenje do koga se sad dođe treba da bude stabilno, i da traje bar nekolike decenije. Ameri su praktični i imaju posla na Pacifiku, pa verujem da će uskoro biti spremni na racionalnija rešenja. Još ima ostataka Clintonove administracije, pa na toj osnovi traje inercija u stavu prema nama. (Kad sam video da je Clinton proveo osam godina u Beloj kući ubeđujući psa Badija i mačka Soksa da žive u istoj kutiji, jasnije mi je šta je nas snašlo, mada bi nam njegov pristup Bliskom Istoku više odgovarao – razdvajanje u miru).” (…)
Republikanci nemaju frustracije u vezi sa nama, i treba im dobar alibi da bi promenili politiku, a da to ne izgleda kao američki poraz. Koštunica bi mogao biti taj alibi kao i ovo što se dešava sa Hrvatima ovde u BiH. Ako se još CG otcepi (a možda i podeli uz otcepljenje severnog dela), i Kosmet podeli, što ja predviđam, verujem da ćemo se i mi naći u SRJ. Owen je pustio neke probne balone, verujem da ste to zapazili, a i drugi polu-zvaničnici najavljuju promenu granica, naravno, u sklopu sveopšteg dogovora, ali i u skladu sa novim realitetima i potrebom za stabilnošću.” (…)
Cijepanje RS-a “Ako su moja predviđanja tačna, moramo odmah početi sa radom. Ako se rešenja pripremaju, treba da u tome učestvujemo, na bilo koji način, a najbolji je preko jakog i stručnog lobija”. (…)
“Drago mi je da se viđate sa Buhom, Toholjem, Olegom, a taj krug treba i proširiti i bez stvaranja formalnog udruženja održati vezu među ljudima. Verujem da treba da se vidite i sa Kostom Čavoškim, i sa Smiljom Avramov, te Nogom, Đogom i drugim našim ljudima. Slobodno im recite za moju inicijativu da se viđate češće i da konačno postanete jedna snaga.” (…)
“Verujem da bismo ponovo mogli da okupimo staro društvo, počev od ser Alfreda ako nije mnogo ostario, preko M. Stentona, do novih ljudi, koji u medijima daju znake. Kao što znate, Šon Džervazi je umro, ali njegova supruga je na našoj liniji, ona radi kod Clarka u Međunarodnom centru u New Yorku. Tu u Beogradu je g. Davinić koji je u ono vreme bio u UN. Zatim, treba elegantno pristupiti Ronaldu Hačetu, da ga ne oštetimo, kao što su naši oštetili Džima Mudija, slikajući ga sa Arkanom, što je poslužilo u kampanji protiv njega. Da li je Srđa još uvek za neki posao?”
“Uveren sam da se približava trenutak preispitivanja zapadne politike na Balkanu, a od nas se ne čuje ni reč. Već Kostini tekstovi koje čitam u Glasu javnosti predstavljaju neki znak života. Zamislite da toga bude više, i da je sinhronizovano! Ovde samo Petrič (tadašnji visoki predstavnik, op. F. B.) i donekle Miler (tadašnji ambasador SAD-a) ne osećaju nove tonove u američkoj politici, dok Klajn (tadašnji UN-ov specijalni izaslanik za BiH) i Beri (tadašnji šef OSCE-a, op. F. B.) to osećaju.” (…)
“Ideja o cepanju RS i priključenju istočnog dela Jugoslaviji je neprihvatljiva, i može se izbeći. Naš najveći problem je što Zapad muslimanima ne da ništa, a posebno državu, i što od nas i Hrvata očekuje da ih ’razblažimo’, u zajedničkoj državi. Svi mi, uključujući i muslimane, žrtve smo ovoga zapadnoga stava prema muslimanima.” (…)
Trebalo je pustiti Hrvate “Sad se njima (muslimanima, op. F. B.) priviđa stvaranje nove Jugoslavije, pa se Kebo i drugi novinari pitaju: ’Čemu sva patnja, ako se vraćamo na isto?’ Naslutili su da bi mogli biti vraćeni sa Srbima u Jugoslaviju, kao što i Hrvati slute, i dižu bunu, za koju imaju nečiju podršku (nemačku?). I jeste bilo suludo: trebalo je pustiti Hrvate, a da muslimani ostanu sa nama. Kad izmisle genetske otrove, muslimani će stradati sa nama, jer imaju isti genetski materijal. No, sad će verovatno dobiti svoju državnu jedinicu, a s kim će ona biti đavo zna.”
“Nama preti i druga varijanta stabilizacije BiH, a to je kantonizacija, tj. pretvaranje oba entiteta u srezove bez značaja i ovlašćenja. Zato moramo da branimo Dejton i prisilimo ih da misle na našu varijantu trajnog i stabilnog rešenja (tri države, regionalna asocijacija, rešenje srpskog pitanja, itd.). Bez pretnje, i bez alternative, oni će gurati samo u svom pravcu.”
Pismo završava Karadžićevim objašnjavanjem da Dnevnom listu iz Mostara nije dao nikakav intervju nego su oni “veoma vešto kompilirali moje ranije izjave i napravili uverljiv falsifikat…”
Sadržaj crvene torbe
“Bikini sezona bez celulita” i “Redovan seks glavu čuva”
U torbi koju su istražni organi Srbije pronašli, sudeći prema zapisniku, pronađeni su sljedeći predmeti: Mali plavi neseser sa latiničnim natpisom “Tourist” u kojem su nađeni: pakovanje od 12 disketa u papirnom paketiću i nečitkim latiničnim natpisom, pakovanje od sedam disketa također omotani papirom sa ćiriličnim natpisom “Spisak sadržaja”, pakovanje od 11 disketa na kojima je ćirilicom pisalo “Intervjui i deo govora”, i još neke diskete. U torbi je pronađen i crna torba za laptop. U torbi za laptop, pored laptopa Prestigio, model 8050 q, nađeni su i notna sveska sa muzičkim kompozicijama, prospekt “Bikini sezona – bez celulita”, registracioni list za mobitel telefonskog broja 062-8-977-879, četkica za zube, četiri viska različitih veličina, slušalice za walkman, naočale sa kutijom, diploma Humane organizacije Mininih radiestezista na ime Dragan Dabić David, Novi zavjet, knjige Fontana mladosti i Ruke koje leče, notna sveska formata A4 sa gitarskim akordima, izvod iz kalendara za period 2008 – 2011, primjerak novinskog teksta “Redovan seks glavu čuva”, primjerak lista Pravda od 24. 12. 2007, četiri Ibuprofena od 400 miligrama, dvije kesice Nescafea…
Informer.ba
