Stefan Radović, devetnaestogodišnji mladić iz Kuršumlije, javno je rekao ono što niko u njegovoj sredini nije bio spreman da čuje. Priznao je da je homoseksualac, i sada je zbog toga ostao bez krova nad glavom, mogućnosti da se školuje, i porodice koja mu je pružala sigurnost.
Opisao je svoje odrastanje i kako kaže, torturu kojoj je bio izložen od svoje 10. godine.
“U Kuršumliji kad prođem ulicom, bilo sa kim da sam, strašno je. Pederčino, treba te ubiti, majku ti pedersku… I dosad je sve moje bilo zatvoreno u sobi. Najbolje godine su mi prošle zatvorene u sobi”, kaže Radović.
Zato je, kaže, i odlučio da javno ispriča kroz šta je prošao i da je bio svjestan posljedica. Ipak, nije očekivao da će ga i porodica odbaciti, a otac istog dana izbaciti iz kuće.
“Ne kajem se što sam to priznao. Ne kajem se što sam rekao, jer očigledno sve se sme reći sem istine. Ja barem više ne živim u bilo kakvoj laži, ali nisam ovakvu reakciju očekivao. Očekivao sam da će biti ljut par dana, neće pričati, ali da me izbaci iz kuće, da ga uopšte ne zanima gde sam, šta sam, kako sam, to nisam očekivao”, kaže Radović.
Stefan je trenutno u selu pored Niša. Prihvatila ga je porodica njegove drugarice, ali oni još ne znaju razlog zbog koga je izbačen iz kuće.
“Sestra, koja je prva godina, mi se javi, zove me. Od nje imam podršku. Drugi ne. Tetka iz Novog Sada me zvala, svašta mi rekla, da im se ne obraćam, da sam sa njima završio“, kaže on.
Mladić kaže da ga ni majka nije zvala da ga pita kako je i da li se snašao. Ne boji se posljedica, ni šta će biti kada i sredina u kojoj je sada sazna da je homoseksualac. Priznaje, ipak, da se boji da ga svi ne napuste i da sa 19 godina ne ostane na ulici.
B92/Informer.ba
