SAD su zabrinute zbog neslaganja Milorada Dodika sa odlukama visokog predstavnika, a kao rješenje za to Njemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija predložile su da prema Dodiku nastupaju Francuska i EU, kao što je bilo u slučaju liberalizacije viznog režima, kada se Dodik povukao.
Navodi se to u depeši pod nazivom “Politički direktori za Balkan raspravljali o BiH i Kosovu“, koju je iz Ambasade SAD u EU poslao 26. januara 2010. godine američki ambasador u Briselu Vilijem Kenard.
Ova depeša je poslata poslije sastanka političkih direktora za Balkan početkom januara te godine, na kojem je razmatrana situacija u BiH i na Kosovu.
U depeši se navodi da su se predstavnici pet zemalja saglasili da su male šanse za postizanje dogovora u vezi sa butmirskim paketom ustavnih promjena, te da i dalje treba da ostanu angažovani da bi sprovodili strategiju za postizanje željenih izbornih rezultata.
Dodaje se da je Francuska podržala prijedlog Španije da se na lidere u BiH izvrši pritisak i da se butmirski paket ustavnih reformi ograniči samo na usaglašavanje Ustava BiH sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u “slučaju Sejdić-Finci”.
Velika Britanija je, prema navodima iz depeše, upozorila da to ne bi podržali Bošnjaci, te da bi se zbog toga bošnjačko glasačko tijelo moglo radikalizovati.
Sa druge strane, zvaničnik Stejt departmenta Stjuart Džons rekao je da neće biti primjedbi ako strane u BiH međusobno odluče da slijede taj pristup i da ih vlada SAD neće pritiskati da tako urade.
U depeši piše da je Francuska predložila, sa različitim stepenom podrške Njemačke, Sekretarijata Savjeta EU i Italije, da visoki predstavnik bude odvojen od specijalnog predstavnika, te mogućnost da bude izvan BiH, tvrdeći da bi izmještanje OHR-a iz svakodnevne politike natjeralo predstavnike BiH da međusobno postignu dogovor.
Francuska je tvrdila da bi strane u BiH blagonaklono gledale na ovo, Srbi, jer bi se OHR postepeno ukidao, a Bošnjaci, jer bi bonska ovlašćenja ostala na snazi.
” Velika Britanija je izrazila zabrinutost da bi ovaj prijedlog podijelio međunarodnu zajednicu i tvrdila da će to produbiti krizu, jer bi Srbi bili nezadovoljni da OHR i bonska ovlašćenja ostanu, dok bi to Bošnjaci protumačili kao napuštanje međunarodne zajednice, stoji u depeši.
Džons je primijetio da mandat visokog predstavnika Valentina Incka ističe u februaru i pitao da li Brisel priprema određene promjene.
Direktor Sekretarijata Savjeta EU Zoltan Martinus je rekao da visoki predstavnik EU Ketrin Ešton razmatra da produži sve mandate specijalnih predstavnika EU za šest mjeseci, dok ne odluči koji potez da povuče i naglasio da je jačanje specijalnog predstavnika u planu zbog stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma.
Turska
Što se tiče Akcionog plana za članstvo (MAP) u NATO-u, ove zemlje su se složile da BiH mora da još napreduje u reformama prije nego što NATO mogne da prihvati njenu aplikaciju.
” Džons je pozvao druge da daju saglasnost za uključivanje Turske u ovaj proces, koja bi pritisnula BiH u decembru u vezi sa uslovima za MAP“, navedeno je u depeši.
Glas srpske/Informer.ba
